Отаџбина

602 МОДЕРНА УСТАВНОСТ ПО ЖИВОТ НАРОДА СРПСКОГ У МАСИ У развитку новијег европског живота, на послетку је наступила борба међ власним и потчињеним, и из проливене крви у тој борби израстоше слободне вароши и грађански сталеж. На том ступњу друштвеног развитка налазимо три снаге са нешто неједнаком тежином: племићску, буржоаску и краљевску. Преко буржоазије, наслањајући се на масу популарну, краљеви су се по неопходности јављали као преставници и заштитници средњег сталежа и масе популарне и потпомагали ослобођење њено. Племићи на против трудили су се, да маса остане у вечној подвласности, откуда дођоше у сукоб племићски и краљевски интереси и изроди се међ њима жестока борба, која се водила с великом жестином и с променљивом срећом. На континенту осташе владари нешто надмоћнији, Фактички се примиривши с племићима, а на британским острвима десило се са свим обрнуто. Инглиска аристокрација победив свога противника свеза му потпунце руке и Формално и материјално. Отуда Фамозна инглиска уставност, облик државни у коме је аристокрација господар, средњи сталеж слуга, маса народна бесправна, и владар без владавине. 1 ) Отуда изборна борба, изборна уставна комедија, отуда на послетку сва извијања и увијања данашњих модерно-уставних европских владавина, којима лукава и мудра инглиска аристокрација свеза руке владару, заузда средње сталеже и на неодређено време смсте еманципацију масе популарне. Та нечувена политичка накарада остала је, више мање, усамљена све до друге поле овога века и била је највећи непријатељ велике Француске револуције, којој је тренутно пошло за руком да прогласи и у живот уведе еманципацију масе популарне. Ето нам у неколико речи историје модерне уставности. Лукаво чедо лукаве инглиске аристокрације коме је намењено да одржи народе у вечној потчињености и осигура власт и господство горњих слојева за вечита времена. Дати све и опет у исто доба не дати ништа, одрећи се Формално сваке тираније и сваког господарења и опет бити у ствари највећи тиранин и деспота ; дати по Форми све слободе на свету а у исто доба одржати у првобитној потчињености масу популарну — ето то је у главноме та инглиска хидра, која се наших дана толико раширила по културној Европи, да је већ по-

1 ) Сви су млађи народи таке среће да сс у њихову средину пресађуЈу оне установе које су већ одживеле у својој домовини и показале се као штетне по дал>и ранвитак. Српском народу нарочито је то суђено, јер се у нас прима као нешто по све ново и по све потребно и оно што је већ на западу одживедо.