Отаџбина

604 МОДЕРНА. УСТАВНОСТ ПО ЖИВОТ НАРОДА СРПСКОГ У МАСИ тање то и јест управо мртви угао данашње наше уставне реФорме. О том питању ми ћемо доцније исказати своје назоре у опште и на посе неумрлог мислиоца Џ. С. Миља као прослављеног зналца у овом предмету. По свему што се зна о законима људског живота два су главна начела, односно овога, у опште усвојена у научном свету, једно је резултат самониклог природног развића, а друго људске интервенције. По првом начелу уставо и законодавац само је слушкиња и тумач природног развића, и у том случају он само изналази односе, који су се собом развили у животу, даје им видљиве изразе и свечану потврду, Ту уставо и законодавац поступа, онако исто као и сваки други испитач на ма којој области људског сазнања и проучавања, тако да у неку руку законодавац као и Физичар поставља нешто одеалисане законе о једнакости, правди итд. ; као што Физичар Формулише закон кретања по правој линији, па и ако тог кретања нема у реалној васељени. Животне дакле односе законодавац прочисти од онога што се држи као случајно и нечисто, и поставља их за мерило реалности. Потпуне једнакости пред законом, потпуно праведне порезе, потпуне слободе збора и договора, тако исто нема у друштвеном свету као што у природи нема кретања по правој линији, па ипак законодавац проглашује та начела као правила по којима ваља живети и управљати се. 1 ) У науци се узима да је то у велико законити поступак, само се не сме заборавити да сваки народ, па и свака покрајина према природи и развитку своме има националне своје идеале које законодавац, ваља само да позна, утврди их, и постави за регулативу у животу. И у овом управо и јест сва тежа онога опште признатог правила по коме установе морају одговарати духу и карактеру народном. Па како ни два народа ни две покрајине па на послетку ни две општине и индивидуе нису у свему потпуно једнаке , нити су им у свему једнаки национални и човечански идеали, го је управо питање ■ о сугласности установа са духом и карактером народним, питање Фатално, које сваки према својим осећајима и појмовима овако или онако разрешава. 2 ) Ј ) Један гласовити испитач духа и живота пореди начела и правила научна ч са животом који се преставља на позорници, па том приликом примећује да је допуштено живот нешто идеалисати, алн ни пошто ФалсиФиковати. За законодавца који кроји народне уотанове, народну државну хаљину, према народном телу, ова је напомена од велнке важности. 2 ) Једна од највећих погрешака наших законодаваца и ре^орматора у томе је што своје осећаје и потребе подижу на ступањ осећаја и потреба народа свога.