Отаџбина

МОДЕРНА УСТАВНОСТ ПО ЖИВОТ НАРОДА СРПСКОГ У МАСИ

605

Људска умност и људски рачуни често се покажу са свим немоћни пред овим тешкоћама и законодавцу се на послетку ваља наслонити на инстикат масе популарне која не тера врло далеко са својим идеалима и није вољна да садашње материјалне користи пожртвује можда по све шупљим идеалима будућности. Тако се гледа на људске установе са тачке природног развића, а с гледишта људске интервенције по све је обрнуто. Ту се више не истичу нешто идеалисани стварни односи из живота, нити се установе управљају по животу, но на против живот по установама. Ма каква Фикција која игде може синути у људској памети, уноси се у законе и према њој се нагибају живи односи народног живота. Са тога становишта све је на свету могућно, све се може учинити законима и установама, прогнати сва зла из рода људског и створити рај на земљиЕто у томе је неограничено начело људске интервенције. Прво је начело непопуларно у целом свету, јер унижава виспреног државника на ступањ слуге и тумача, а друго на против омиљена је теорија свих на свету политичких шарлатана и мађијоничара, јер даје државнику толику снагу колике нема ни свевишња сила као узрок и света и живота. Према овом двојном начелу, по нашем мњењу свега је двоје могућно, радник и научар, или мађијоник, једно или друго, а треће је нешто по све немогућно. Миљ, на против, држи се компромиса. Природни развитак и људска интервенција, но његовим назорима подједнако су потребни и оправдани. Горњи слојеви и добри закони по мишљењу Миљеву јављају се као васпитачи грађанских врлина, отуда голема улога владе и закона како у добром тако и у рђавом погледу. Па како се само вежбањем теку особине, то по мњењу Миљевом грађанске се врлине могу само образовати вршењем грађанских дужности, с тога ваља грађане позивати да јавне послове отправљају, јер онај који никад није био помешан у какво предузеће постаће супарник и тиме ће се поткопавати јавни и приватни морал. 1 ) Из овога Миљ изводи да је само она влада ваљана у којој народ учествује. Али у томе има големих тешкоћа што неспремно преставништво не вреди ни луле дувана, а примера ради наводи краљевину Грчку, где се само умеју о власт отимати. Но као да ') Ово је олучај са нашим партијама које теше да се власти докопају , с тога је задаћа сваког патриоте да ради на томе да се пресуши врело из кога потиче грозничава деморализација у народу, а то би се цо нашем мњењу могло учинити тиме што би владу састављали преставници свих партија , које се о власт отимају. То је наша патриотска жел.а, а друго је питање да ли би се ти козји рогови могли стрпати у једну врећу ?