Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

59

нас имате куда примити. Нареди што треба за наше војнике и за коње ! — Извол'те. Сад ћу ја наредити све што треба! Ми уђосмо у собицу у којој беше и управа болнице и апотека и стан лекара и апотекара. Ту нађосмо г. ХристиФора Димитријевића апотекара болнице, који нам је одмах импровизовао постеље на земљи. То беше мало сламе покривено ћебетима, али после данашњих папрезања, одмарали смо се на њима као на перинама. Наш седомаћин брзо вратио, па нам је са г. ХристиФором импровизирао такву вечеру, какву одавно нисмо имали. Али баш и да није било ништа за јело, главно беше што бесмо у топлој соб . У сред собе пуцкала је весело ватра у једној пећи од лима — Богме си ти, куме срећан — рекох ја — што си у овој пустињи од леда нашао бар ову Фуруну! — Нисам ја њу овде нашао, него је вучем са собом чак са .Јаловик-Извора , и да нисам то урадио , зло би било. како сам мало прозебао. . — рече Г)г 'Берман. (( Мало прозебао"... —- Он је са грудима иуним плевритичког ексудата пошао у рат... После неколико месеци, он је тај патриотизам платио својим млађаним животом, као и 1)г Раде Петровић, као и други незнани јунаци, санитетскога кора наше војске, који падоше као жртве своје хуманитарне службе... Али онда, оно вече у Хану Калновицп, нико од нас није помишљао на смрт, човек се с њоме у рату тако Фамилијарише, да о њој и не вреди" ни говорити. Ог Ђерман беше весео и разговоран, причао ми је како су га околнч сељани пријатељски дочекали, како му доносе све што треба хране за болницу , како часте наше војнике који овуда пролазе, говорећи им к Да Бог да да буде скоро оно што сви мислимо" — Помисли куме — рече он — јуче је уз грмљаву наших и турских топова на Нишу , Еаздан играло коло у Калновици ! —