Отаџбина

58

ПРЕКО ГРЛНИЦЕ

Према броју рањеника које сретосмо до мрака беше већ сигурно да ће их ту ноћ бити у Ак-Паланци нреко стотине. Међу тим ја сам знао да је то само сувшак који није имао места у ггољским болницама у Бањи нишкој и у Хану Куновици , не рачунајући рањенике који су упуђени на Мрамор. Међу тим беше се већ смркло, од «хана и ни помена. Друм је био добар али на њему беше таква поледица да смо брзо морали сјахати те ићи пешке. Док се ишло по висоравњу, ишло је којекако, али кад се по оном несретноме мраку стадосмо спуштати низ некакву бескрајну низбрдицу, просто нас је мртвачки зној попао. Ја и корнет Хвошчински морали смо се држати за руке само да лакше одржавамо равнотсжу , али смо често обоје падали . и беше ирава срећа што нас у ономе мраку и низ с\накве глечере, нису погазили наши сопствени коњи. Требало нам је равно три сахата посртања и падања док смо прешли парче пута, које се ваљда лети прелази за по сахата. Најзад око девет сахата ноћу угледасмо прву свећу која још подалеко испод нас светлуцаше. Та једна свећа дала нам је нове снаге , јер она је значила да у тим глечерима има парче крова, има живе душе. Похитасмо колико смо могли и стигосмо иекаквим двема кућама поред друма. Пз једне собе при земл>и светлила је она свећа. Ми закуцасмо на врата, која се одмах о.творише и на ирагу угледах капетана Т)г. А. Бермана. — Добро вече, кумс; — рекох ја предајући коња сеизу. Кум се мало зачуди када је мене угледао тако изненада, али се одмах ггрибра и салутирајући рапортира — Трећа пољска болница шумадијскога кора налааи се исправно. Бројно стање 62 рањеника и 12 боле.сника од унутрашњих болести. Псрсонал болнице: командир н лекар, један апотекар и 28 болничара ! — Благодарим. Допусти да ти преставим руског оФицира г. Хвошчинског. Ми ћемо код вас ноћити ако