Отаџбина

ЛИТЕРАРНИ ПАНСЛАВИЗАМ

641

дећи њихову немарност народном предању и обрани његовој побуђивао их одважним позивима. »Ћерка Олави« је дала доста цитата словенским и пансловенским родољубима. Даље. Колар је био образоаан човек, веома начитан у славистаци, али га је често изневеравала историјска и археолошка критика ; он је знао , винге или мање, шта се ради у европском и литерарном свету, но у теориј•ским назорима његовим није било онога критичког слободоумља, каког су имали, више или мање Јунгман и ШаФарик. Он је био протестански проповедник, искрен и убеђен, а то се огледа у љеговој поезији, у складу његових народно-родољубних идеја. У политичком одношају он је — консервативац, поклања се постојећој влаети и препоручује покорност (по његовој теорији сљедовало би, да ее н. пр. и Оловени у Турској морају покоравати својим властима); протестантизам очитовао је проповедањем човечанског морала, мирног просвећивања , које је једино кадро да задовољи све духовне тежње народа и да умири народносне распре и неправде. Најзад, као што смо приметили , Колар , ма да је имао опсежно знање о Оловенима," није владао историјском критичношћу у тој мери, као н. пр. садањи учењаци. То је помагало његовом уображењу, али не његовим ученим истраживањима у словенској старини, којима се он такође бавио. У таким је околностима поникла теоријска замисао Коларова -о Словенима. У ирактичном искусио је са горчином сазнање о политичкн бесправном положају Словена, који му се чинило да види сасвим близу , на судбини његовог властитог, словачког, народа и најзад, на самоме себи. У природм, по преимућству песничкој, верско-хуманој, кристалисало се у тим односима оно особито , романтичко-народно, религиозно-Филаитропско убеђење, коме је словеиска старипа изгледала идеализирана, украшена народним врлинама. где се горљнва жеља за ослобођењем Словена умеравала и мекшала верском потчињеношћу, ггутем провиђења, а народносна гордост тешила се вером, да то провиђење није на лихо држао Оловене тако дуго у искушењу, и да ће им оно, најзад, дозначити високу улогу у судбини човечанства. Није сам Колар гајио таке замисли о судбини Оловена, али нема сумње, да је био један од најснажнијих преставника те теорије, — коју, у осталом, није тешко увидети и у суђењу ггрвог нараштаја руских слависта о Словенима, који су словенско препорођење затекли у пуном разгару и који су црпили своје теорије баш из тога извора, а и у првом нараштају словеноФила. Правац је тај био претежно идеалистичан. Полазна тачка словенског »препорођења«