Отаџбина

644

литерарни нанславизам

су о томе почели сањати неки слависти. Оловени су већ доста одвојени једни од других граматички, да би се могли слити или сковати у један говор; а, и у филологији су, неки од њи већ тако развијени и обогаћени лепим кн.игама, да се од људске слабости, охолисти и самољубља тешко може очекивати , да ће ма које племе жртвовати своју самосталност, била она каква му драго, одрећи се већ стечених блага, забора-вити их и опростити их се. Већина је Словена с урођеном, вековима освећеном љубављу везана за своја наречија а у својој одвојеној образованости и литератури већ су тако далеко да не могу одступити.* Број словенских наречија , која би суделовала у »словенској заједници« Колар овако одрегђује. „Не високо научен , али , ипак, доста образован и просвећен Словен зна само четири наречија која сад постоје и најбоље су обрађена, на којима се пишу и штампају кљиге, а на имеруско, илирско (српско-хрватско), пољско и чешко-словачко. Ученији Словени опажајуимања наречија, као, нпр, у руском мало руско, у илпрском-хрватско-словеначко, бугарско, у пољском лужичко итд. А учени Словен филолог или историк, зна за сва словенска наречија без искључавања, жива и мртва, обрађена и необрађена, чиста и помешана с другим језицима, мала и распрострањена, владајућа и потчињена; штампана глаголицом , ћирилицом , латиницом или готским писмом. Словени су преживели једнострано детињско доба; дух данашњег словенства налаже нам друкчију, вишу дужност, на име: да сматрамо све Словене као браћу једне велике породице и да стварамо заједничку словенску литературу. Знање разних словенских наречија било је и јесте и сад међ ученим Словенима тако ретко и тако ограничено, да желећи да се споразумемо с другом слов. браћом о ма каквом важном предмету , ми морамо прибећи туђем, несловеском говору. За то је Добровски своја опће словенска дела писао немачки или латински; за то је и садашње договарање по жељи многих Словена морало бити на немачком језику. Колар разјашњава дал.е своју мисао, говорећи, да он незахтева потпуно знање четири наречија, и умење њима говорити и писати, — него, бар, да би Словен могао разумети говор другог Словена и главне радове сродне литературе —. Он тражи примере узајамности код других народа ; истина , главне европске литературе стоје са свим друкчије , али образовани Инглез, Француз, Немац , увек зна неколико страних језика и изучава њихове плодове; а главну паралелу са Оловенима чине Грци. Колар се труди да докаже сличност 4 грчка дијалекта с 4 главиа