Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Сутра дан, 28-ог Децембра бесмо овако разпоређени: Десно од пута који води из Габрова преко Марковог Калета, Горице, у Ниш други лепенички батаљон, до овога први лепенички а на крајњем десном крилу крагујевачки батаљон, који се својим десним крилом ослањао на речицу габровачку. Четврти, јасенички, батаљон беше нам главна резерва код батерија. Око \ 0 сахата доби наш бригадир заповест да се ■спреми за напад на Горицу. који ће најпре артиљерија приуготовити. У колико се сећам у тој је заповести било казато ово: „Воде се преговори са командантом Миша да се преда. Да би се дознало , јесу ли Турци напустили Горичке шанчеве, и хоће ли се предати , пробаће се канонадом и јуришем. Ако Турци истакну белу заставу онда ће се и ватра и јуриш обуставити, у противном случају ваља још јаче напасти, и артиљеријом и пешадијом." И заиста око 10'/ 2 часова наша артиљерија на Марковом Калету (до 40 топова) отпоче страховиту канонаду против главног Горичког редута. Пешадија наше бригаде ; крену се из својих ровова напред и покуша да отме предње ровове турске. Али турска пешадија издржа страховиту канонаду и жестином своје нушчане ватре одби напад наше пешадије. 0 ггредаји не беше дакле ни речи. Наша канонада имала је само тај успех да су Турци напустили своје предње ровове па се повукли у свој главни редут на Горицп. У један сахат по подне нрестаде ватра и топовска и пешачка на целој линији У то доба дође к нама и команданат прве шумадијске дивизије пуковник К. Бучовић и иареди нашем бригадиру да прикупи своје трупе «јер ће се у 4 сах. по подне на ново и свом снагом јуришати".