Отаџбина

174

ПАРТНСКА БОРБА

рици наводе Пајоијево причање као поуздано историјско казивање, ма да о томе нико други осим Пајсија не говори. Нама се чини да у Пајсијевом казивању не ваља ништа друго тражити осим општег утиска која је учинила несрећна борба тих дана на осећање српског народа у маси, коме је Пајсије дао израза у оним жалосним речима у животу „нејаког Уроша." Ми напред изразисмо сумњу у историчност Пајсијевог казивања као год и у историчност састанка четири табора, али у исто време рекосмо да су обоје потекли из осећања народног које је прелазило с колена на колено и казивало у разним сликама несрећне дане оне. А то своје мишљсње оснивамо на томе , што је мучно допустити да би лукави Вукашин сазвао икакав сабор а још мање сабор који би га осудио. Јер у најбољем случају Вукашин би сазвао сабор од људи из своје партије која није могла бити малобројна. Ми Вукашина не можемо сматрати као простог узурпатора, и његову радњу као лично делање његово , које није имало ослонца у тадашњим политичким Факторима. Не, така радња не би се могла разумети никад ни у ком времену на народу. Без јаке партије иза леђа не може се владати никад ни у ком времену ни народу. Вукашин је дакле био ни више ни мање но препредени и тактични вођа доста јаке партије, која му је власт подржавала, од прилике онако, као какав првак модерних партија. И ван сваке је сумње да би том лукавом вођи пошло за руком да своју партију толико оснажи, колико и један од најмоћнијих Неманића и поврати јединство држави која се расула, да спољне прилике нису побркале његове рачуне. Његова борба са Лазаром у којој су, како нам летописци веле , обе стране наизменично побеђавале и биле побеђене, и у којој је Лазар изгубио све своје земље осим онога што је било његово материнство, сведочи , да је Вукашин стајао на челу веома моћне партије , која би да