Отаџбина

76

ПАРТИСКА БОРБА

шинових дана, па и сам Вукашин са главним преставницима своје партије сматрали турску инвазију. Да лп као дивље хорде , који се лако могу преко мора претерати, или као силу, која је загрозила опасношћу целокупном хришћанству ? По нашем мњењу није могућно да мудри Вукашин није добро познавао у чему је, каква и колика снага азијата, кад се пре тога с њима око Сереза крвавио, и кад су још биле у памети страшне битке Душанове војске са турском коњицом, где се много српске крви просуло, и остала пустош докле је год та олујина допрла. Па ако се на ово пристане, онда само по себи излази колико вреди оно казивање, како је тобож скупио Вукашин баснословну војску да прогна Турке из Европе. За нас је вероватно до саме извесности , да су сва та казивања о битци на Марици по све баснаста и по калуђерски намештена , и све што се може рећи у томе је, да се Вукашин са слабом својом и неуко.м пешадијом случајно сударио на отвореном пољу са турском коњицом и ту са својима јуначку смрт нагнао Кад је нестало вође, било је врло природно што се партија његова раздвојила и ослабила од којих се једном делу стави на челЈ Вукашинов син Марко а другоме Никола Алтоман. На тај начин започета партиска борба међу странком Лазаревом и Вукашиновом продужи се са истом жестином п по смрти Вукашиновој. Турци олакшаше посао Лазаревој партији, те најпре надвали Вукашинова сина Марка и оте му бабовину, а после се удружи са Вошњацима и поведе крваву борбу с партијом Алтомановом, где Алтоман би побеђен, партија му растурена и као што веле летовничари би ослепљен и затворен у тамницу ! Према оваком стању ствари, Вукашиновом сину Марку нашав се међ два подједнако опасна непријатеља није друго ништа могло ни остати , но да избере мање од два зла и савије главу под јарам Муратов. По овом несрећном, догађају Лазар је био са својом по све ис-