Отаџбина

16

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

— Па јуче сте ми, тато, казали: за што да чекате на воду, кад се може раније донети. — Зар сам то казао ? — Јесте, тато, то сте казали. — .Тезик за зубе, па поливај! Нагао се Сима на широки бакрени леген , Селена сипа из ибрика, а он сс пљуска по образу тако безобзирно, да не знаш куд више одлећу читави пљускови, да ли по патосу или по зидовима. —• За Бога, тато, пазите! усуди се, и жалостиво и љутито, приметити Селена. —- Сипај! виче на то Сима опоро. — Али, за Бога тато, знате како ће се мати љутити. — Сипај! Кад квочка није код куће, пилићи какоћу. Пешкир ! Селена му, мало гунђајући, дода убрус с рамена, па оде да купи воду с патоса, са стола и столица. — А где ти је мати ? Ноче Сима, бришући се. — Код секретарице. —■ До сад је могла обиграти све шорове и опет кући доћи. — Данас је, тато, недеља. — Недеља као и други дан. — Па што и ви, тато, нисте у канцеларији? — Пст ! Вндиш ти ње како адвоцира ! —- Мати целе недеље за огњиштем, за разбојем, а ви и пре и носле подне. Ваш и ви, отац, покаткад.... — Пунктум ! Чешаљ овамо, иа ђезву на ватру!. . Каква мајка, онака и ћерка! Ту Селена не иађе више за умесно исправљати примедбе очине; јер кад превали преко језика: „пунктухм Р онда је „свјакому прекословију кончина." А после ће и онако мати све то допунити и исправити. Казначејевица је позната као госпођа чиновниковица, у које се ни којом