Отаџбина

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

ое иојавио. Овај је био годинама најмлађи казначеј, човек новога писма. Кад је казначеј Си^ма место (( почитајеми )Ј видео „поштовани" и нигде дебела јера да жут дукат даш , подерао је писмо на паран-парчиће, и не прочитавши га. (( Нроклета јота!" узвикну, па скочи да ходнз корак два : „Јошће нас, вера и Бог, та тршићка уља и пошокчити ! л Седе, па узе друго писмо са жигом поште ваљевске. (( Шта овај пише?" подвикну разгледајући распечаћено писмо од врха до потписа. (( Шго ситно, ситно! Каке су му те сврачије слитнв , па ове гњидице изнад сваког и (!). Као да су му руку поводили боговађски калуђери. Е мој , брајко . п ти си ми писмен! Не до ми Господ твојих рачуна и књига прегледати " Покуша да цело прочита. Не иде. Згужва га па под сто с њим Сад господин Сима отвори треће писмо из Бруснице. Чита и чита, па само што кроз зубе прогунђа; „Прави руднички слог! Ни правописанија , ни словосочиненија Што геачки , геачки! Шта му значи (( појам" ? Бога ми ће бити „поњатије." А као за што је лешпи појам од поњатија ? Па „околност" , околност — за што баш околност а не (( опстојателство" ?. .. Чита даље па се заустави и најежи код речи «у мом округу" (( Каквом округу! Какав округ, какви бакрачи ! Ово је да се човек турчи.... све сам касап на ово мало језика.... Тешко нама са данашњим попечитељством просвјешченија.... тако би, господо, и казначеј Сима умео попечитељствовати...." Посли ових, мало жегпћих узвика, прикупи остатак своје растројене стрпљивости, и прочита писмо до краја. По том га још једном, оставивши спољашњи облик на страну, прочита са највећом збиљом... (( Дакле ти си, драги брате, за усмен договор , и то кад донесемо данак у Београд. Мис'о изредна — кад однесемо порез у Београд. Ако и остали.... хм!... и ја с вама „согласан".... Чита четврто, пзто, шесто и т. д. Већина за договор у Београду. „Пеки!" одазва се Сима на све те сложне гласова, протре задо-