Отаџбина

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

25

вољно дланове , па се спреми за један излет до чиновничке каФане. Тамо са судским секретаром заподене диспут о новом нравопису, срце му је и онако већ наврело гневом и једом на ту опасну реФорму , па се осу најгалатнијим речма и на Вука, и на Јотовце и на «сву римску пропаганду." «У Гургосовац би Сима вас, у Гургусовац, да не трујете овај поштен народ.... Све сте уредили, само вам још смета иравославије.... Е не ћеШ, синко, куд си нагао.... не! имамо се и ми ту запитамо.... Срамота, господине секретару, срамота 1 .Једеш књажев хлеб, а клањаш се шантавоме Вуку. и Ту секретар, распомаман, исповрти своју „рипиду", и да не поскакаше господа иза других столова, скандал би био неизбежан. При свем том, госнодин помоћник целу ствар „точно соопшти" госгтодину начелнику, и кад је овај, по својој урођеној толеранцији и неситничарству, не узе поступак, то је гооподин помоћник нашао да му дужност чиновничка налаже : ову „соблазну" својим пугем доставити до знања господину поиечитељу. Међу тим су се, после неколико дана, са свим изМирили господин Сима п судски секретар. Јова Јарић, давнашњи пријатељ Симин, испекао најлепше јагње из својега стада , па позвао сву господу у свој забран Весеље , „џумбус" до зоре , Цицварић бије у шаркију, а казначеј Сима и госнодин судски секретар, загрљени, певају са највећим севдахом : (( А што си се, Јањо. росом оросила?" Од пређашње срџбе нн трага ни гласа; нико више и не разбира за њихову свађу у чиновничкој гостионици, осим што се још налази описана у „известију" господина помоћника. А и овај извештај можда је већ забачен тамо горе у ((Попечитељству." Стиже време да се носи данак у Београду. Сима тачно разброји монете : дукат, рубља, цванцик, бакар.све то сасу у засебне зобнице, које, помоћу пандура, тако вешто испозавезива, да се новци утолегоше једни у друге