Отаџбина

ЂЖ0Т2АА $ ИЈКА 6 Е 1.0 VIС „ДЗАДЕСЕТ ШЕСТИ" ПРИПОВЕТпА ЈА. и (/10 рада [I, ЈИ апчанина I Па другој страни државног схиматизма наћићете државне светковине, али међу њима нема оне која је ггонајважнија, и која се с тога светкује дванаест пута у години. Нема: двадесет шестога! Бдагодети тога дана зна само онај сретни смртни, којем су богови одоудили да се зове државни чиновник. Многи сиромашак чиновничић, једва, као озебао сунце, дочека тај Богом благословени дан, па му се оно, до јуче тако „скорбно" лице, преобрази празничном радошћу: још пре зоре хита на дужност и веџба се у писању својега потписа, да би се лепше и разговетније потписао на платноме списку, који већ од више дана спреман чека на казначејевом столу. А многи старији чиновници, великоплатци и ведикопензионарци, који су до јуче своје мудре главе носили високо, и с презрењем пролазили мимо највећих грађанских и државних величина, данас, истина озбиљно , али мукло и благочино, ступају у државни парак министарства фин шсије. Упорне капе саме слазе са својих високих места , да се истом опет попну, кад се изврши обред бројања, примања и квитирања. Ту, око малог и хабеног стола, с највећом узајамном толеранцијом, пишу своје признанице, један поред другог, и либерали и напредњаци и Отаџбнна XIУ. 53. 1