Отаџбина

28

ДВЛДЕСЕТ ШЕСТП

платни дан. Док оу побројани прздмети с пристојном пажњом били продењени и усвојени, при чему су на махове испражњиване чаше много помагале живљем и бржем решавању, осетила се на члановима овог избранога скупа нека неодољива тромост, и с тога председник нађе да може са свим умесно предложити: да се, пооле толиких сретно савладаних предмета, решавање овог последњега може одгодпти на сутра дан, у ово исто доба. Предлог господина председника буде једногласно усвојен, и с тога су тек сутра дан по подне, пре вечере, у истој каФани, решавали „отечествени" казначеји о дану издавања месечне плате. Који су били у Фесу, седели су под Фесом; који су имали познату црну , округлу, ниску чиновничку капу, седели су под капом. Који нису пушили , бројали су бројанице; који нису бројали бројанице, они су пушили, а који нису пушили ни бројанице бројали, они нити су пушили ни бројанпце бројали, само је један једини шмркао бурмут, а неки чак кажу, да је тај особењак и бурмут шмркао, и дуван пушио, и бројанице бројао. Председник удари дулцем о сто и наста тишина. Разговора је било о разним начинима, у разним цравцима, краћих и опширнијих , ситних и крупнијих , блажих и жешћих. На председников знак , преста даља „измена мисли", и казначеј ужнчки поднесе писмен предлог. Председник, повукавши неколико димова, спусти дулац с цигаром на ивицу стола , и поче на глас читати : (( Г1редлог, како би се ((Најточније" издавала плата из правитељствене касе: прво , двадесет шестог издати плату господину начелнику и осталим чиновницима окружног начелства." — Господо, прима ли се? Пита председник. Београдски казн^чеј , зализаних зулова и црвенохрапавих образа, мрдну главом с десна на лево, жватну