Отаџбина

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

29

два трипут својим снажним вилицама, набра обрве, прогута већ и остатак пљувачке у грлу, уздахну да се снабде што већом порцијом ваздуха, па за тим опет умири се, и продужаваше, по обичају, намештати и глачати своје истииа зализане али вазда непокорне зулове. По што и овај једини опонент није успео и усмено Формуловати оно што је доста разговетно избијало из његових гестова, то председник, оставивши дулац, настави : — Да чујемо диље: „друго, двадесет седмога издавати плату чиновништву окружнога суда , пошти и телеграФу." Руднички казначеј, баш у истом тренутку, лребаци десну ногу преко левог колена, збацивши са ње по притесну ципелу да мало одмори и изветри тако много утруђено стопало. Сви га погледаше, али он што лупну само по бурмутици, на којој је била измолована коњска глава, али не од просте, него од оне најплеменитије енглеске расе. — Дакле нико ни једне ? рече председник, па настави дал>е: треће, двадесет осмог издавати плату учитељима и проФесорима." У први мах је изгледало као да у том погледу нема разногласности. Али после мало дуже почивке „ополчи" се казначеј крагујевачки, раскопчавајући срмали-пуцад од ђечерме кестенове боје: — Зар свима ајлук пре, па онда учитељима наше деце? Како знате, али код мене је, после власти, чрви учитељ. — И код мене, додаде смедеревски, пропењујући у исто време бутељу пред собом: да ли је оно бело смедеревско или је отуд карловачко? — А рекрација? Узвикну председник. — Па пратња ! Оаглашаваше се крушевачки, одликујући се од осталих пурпурним носним цветом, доказом његовог жупског порекла.