Отаџбина

30

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

— Па примање и отпуштаље ђака, па. .. али ту већ ужички не знађаше рећп шта, само неколико пута своје бројанице обрну у ваздуху. Али, већина гласова, усвоји предлагачев ред. — Четврто, чита председник даље : двадесет деветога издавати плату среским капетанима, протојерејима, а где су егшскопије, господину еиископу и епархијским конзнсторијама. Тридесети, односно тридесет први, јесу дани за „шконтирање касе." Али ту се подигну мало наш госнодин Сима , још непрестано у свом војводском оделу: — Ако, господине и брате, остане тако као што је, ја се онда, шта ту тамо амо не могу ни на шта потписати. Како знате, али ја сам Србин, православног вјероисповједанија. Власт је до душе власт, али је, бар ја тако мислим, црква старија Причешћује ли начелник попа, или пои начелнкка? Дајемо лп ми поповима наФору. или попови нама? У нас штапови и мацке, у попова молитва и благослов. У нао земља, у њих небеса. Кажите ми, господо и браћо, је ли старија земља или је старије небо ? За то су наши стари врло паметно уредили : прво црква, па онда мирска власт. И кад је то тако било до сад, онда, господине и брате, нека буде и од сад. За то је моје (( мњеније ,) да се владики и конзисгорији изда плата истог дана кад и окружном начелству. а то је двадесет шестога. Међу тим, док је ово говорио, Сима више пута устајашс п седаше, а последње речи изговорио је журно ходајући у оном парчету собе између врата и пећи. Господа казначеји поћуташе на часак, да се приберу. Руднички значајније гледаше у коп ску главу на својој вишњевој бурмутици , смедеревски не одвајаше ока од чаше с белим карловачким, крагујевачки сад опет закопчаваше иулице на својој кестењавој ђечеоми , ужички обрташе своје ћилибарске бројанице , а св^аду томе даваше живота опај румени цветак на носу крушевачкога