Отаџбина

МИСЛИ II СА.ЊАРИЈЕ

И у том слатком часу пожуда адска се гаси, II смерна, света љубав таласа људски груд. Тако у бледи сутон на сунцем спржене равни. Бисерна роса пада. И лаор свеж и драг, Ковиље густо стреса — и лети у бескрај тавни, II слатки мирне буди и шумор тих и благ....

V. Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече, Кроз неравни Даријал. Па облачи росно цвеће, Чаролики ви.је сплет, Ал' где ор'о к небу леће , Лепши тамо ниче цвет ! Над обалом, небу горе, Тамарин се диже двор, Сваке ноћи, сваке зоре, Ту је песма, смеј и збор. Ту се свако жељом слади, Да угове само њој, II царица, шале ради, Диже једном пеар свој. Бурни Терек јури брже, Бруји, тутњи Даријал, II Тамара пеар врже, У срдити, мутни вал : »Гле ! к'о златни пеар јако , Над ким' влада моја моћ , Нека смело пође тако, За насладе једну ноћ. »Па нек. љуби моје очи, Нека грли вити стас,