Отаџбина

528

В Е Р Е Н И Ц II

<( Ближега рода, с којим је живила или живи , има само матер," одговори дон Абондијо. «А је ли ова у селу? в „Јесте, Ггреосвештени господине." «Кад већ ова сирота девица," опет ће Федериго, (( не може одмах Д1 се врати њеној кући , хоће јој бити велика утеха, ако буде одмах видела своју матер ; зато ако се не би господин овдашњи парок вратио, пре него него што ја одем у цркву, учините ми љубав и кажите му, нека нађе какве двоколице, или какво јахаће живинче, па нека пошље каквог разборитог човека, који ће наћи ту жену и овамо је довести." (( Како би било, да ја идем ?" запита дон Абондијо. (( А, не ви ; вас сам већ за што друго замолио," одговори кардинал, (( Велим, зато. в на то ће дон Абондијо, (( да припремим бедну матер. То је врло осетљива женска, па се ту хоће који је познаје и који зна, како треба с њом, да не би изашло зло место добра в (( 3а то вас и молим , да јавите господину пароку, нека избере разборита човека ; ви сте много потребнији на другом месту." одговорн кардинал. А хтео би да му каже : како је врло потребно за ону бедну девицу, да одмах види познато лице и поуздана човека у оном замку, после толиких часова проведених у страхоти и у грозној неизвесности будућности. Али овакав разлог није се могао тако јасно казати пред овим трећим Ипак је чудно изгледало кардиналу, да му дон Абондијо није разумео наговегпћивање, да и сам није на то помислио ; исто тако изгледаше му неуместан и његов предлог и наваљивање, тако да помисди , да ту мора нешто бити. Он га погледа и лако нзђе на његовом лицу страх од путовања с оним страшним човеком, да иде у ону кућу, ако ће бити и на који час. Хотећи^ дакле растерати ове кукавичке сумње, а не могући на