Отаџбина

540

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

тим успехом оиили многи умови, и у занооу своме трубе како ће они преродити човештво на основу овог познавања : но о овом биће говора доцније, а овде да се запитамо шта је осећање, шта је дух, и каква је разлика међу њима ? При одговарању на ова питања екснериментална наука, која прати појаве, прибира Факта, извади из њих општа правила и из ових опет још општија, док не дође до крајње синтезе, до најопштијих начела, која се зову аксиоме — иаа да савлада многе тешкоће од којих на прво место долази језик као симболична репрезентадија мисли, јер је сбразован у времену, кад се са свим други појам имађаше о духу и шпвоту. Егзакгна наука служи се и дан даЕви нетачним школастичким и метаФизичким терминима, с тога је опасност да се на сваком кораку потамни значење њених закона. Ум, разум, осећање, мишљење и т. д. све су то термини који су негда означавали независне агенте велике антите духа људског. Данашња наука о духу и животу, оборила је ову хипотезу, и узела да су ти сви по изгледу независни агенти само разнолике модиФикације једне снаге, која се на пољу духа м живота узима као примарна, аналого ономе што се у природи у опглте узима једна примарна снага, а све остале као њене модификације. Осећање је дакле у свету животињском примарна снага, и све је остало проста модиФикација и комбинација те снаге. Но с овим није још казано каква је снага осећање, и је ли оно независно и различно од нервног трептања, или је само то трептање уједно и осећање. У оба случаја чини се да је проблема нерешљива, јер ако узмемо да је осећање нешто друго од самог процеса нервног, онда искрсне питане, камо мост преко кога се прелази од трептања осећању? Питање ово подижу и дан дани веома уважени и прослављени испитачи духа и живота. Питање је Фатално и остаје без сваког одговора, као што би