Отаџбина

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

[>41

остало и питање, како се ирелази од снаге материји, и обрнуто, кад се у начелу признаје, да су обоје на извору своме у једно исто доба и једно и различно. Аналога питања могу се подизати на сваком кораку у нашем животу, н. пр. да ли је вид нешто различно од трептања етера, и слух од покрета ваздуха и т. д.? Ако узмемо да осећање није ништа друго но сам процес иервог организма, трептање нервних центара, онда изгледа као да поричемо и само осећање, а о духу и да не помињемо. Нервни је тремор материјални а „материја не може мислити и осећати." Овако приговараху негда теолози и идеалисти прослављеном Локу, који слествен своме учењу рече да то није немогућно. Побркати осећање с мишљењем, а суђење с другим операцијама ума, био је грех у свима временима, па и у данашњеј егзактној науци о духу и животу ова се збрка не би могла опростити ; јер ако има икакве разлике у прпроди, и ако се не стрпају сви појави у једно, него се призна ма какова разлика — онда се доиста не може збркати мишљење с осећањем нити се може узети да је мишљење проста комбинација осећања , као што узимају данас и најнапреднији исиитачи на овој области. Зашто и како, сад ћемо видети. Слествен начелу јединства снаге и живота у природи у опште, данашњи испитач духа и живота, хтео не хтео мора идентиФиковати осећање са нервним трептањем, и узети да осећање и није ништа друго но само то трептање гледано са стране субјективне. Но и ово није све. Он полази даље и узима да су у сваком поједином Факту осећања свн састојци духа нашег, према чему Француски сензуалиста није без разлога казао: «зеп1пг сез^ репзег " Дакле осећање, мишљење, суђење и т. д. све су то апстракције једног истог материјалног процеса, нервног трептања, онако исто као што су светлост, топлота, електрика и магнетизам разне модиФикације једног истог