Отаџбина

588

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Непријатељски положаји на Самокову и на Преполцу нису имали никакву активну већ само пасивну важност с тога, што нису били поседнути великом каквом силом, која би могла сама прећи у напад, но су бчли јаки само за то ; што се до њих није могло доћи. За то није требало од њих толико шт зазирати. није их требало ни нападати, него је требало пред њима оставити једну или ако хоћете баш и две дивизије, а с осталима ићи иравце на Приштину. Чим би бранилац самоковских и преполачких нозиција видео да се знатнији део наше војске кренуо побочно на Приштину, која је била остала скоро без пкакве одбрапе, он би све оставио и појурио да нас претече и да нас дочека испред саме Приштине. Али главни командант наших корпуса није никада знао колика је непријатељска сила, где је и како је размештена, а кад је то и сазнао, њему је увек требало тако много времена, да се размислид, а се обично одлучио на какав корак тек онда. кад су се околности са свим измениле за које је био дознао. Али баш да се извини што није знао где је ХаФис -паша и колика му је сила, онда када је тимочки и моравски кор послао у оне врлеги, за што доцније, када је позитивно видео како све стоји, није поправио погрешку, што није у место узалудног трошења војске која је нападала на неприступне позиције. наредио наступање венцем соколске и г Бак-планине, којим је венцем водио истина тежак али ипак употребљив иут за Подујево ? Ову операцију предлагао му је командант моравске дивизије, понудивши да је сам са својом дивизијом изврши, и да ће, спојивши се на тај начин са труггама тимочкога кора трећег дана бити с ону страну Мрдар-нланине, на малом Косову. Испрва беше главнокомандујући пристао на овај предлог и беше наредио да се моравска дивизија за ту цељ концентрише на свом левом крилу, што је учињено, н њене положаје беше већ заузела ибарска дивизија, кад на један пут главноко-