Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

589

мандујући нађе да је ствар ризична, те нареди да се све у старе положаје врати и — Фронтални наггад предузме. Команданту се чигшло ризично извршити један побочни покрет са читавом дивизијом, дакле са снагом барем равном укупној непријатељској снази, а нпје му се чинило ризично нападати с Фронта без помоћи артиљерије ту исту непријатељску снагу у скоро неприступним утврђењима. Овај безуспешни напад коштао је моравски кор шест стотина људи (које мртвих које рањених) а онај побочни марш не би можда никаквих жртава коштао. После тога безусггешног напада, моравски дивизијар замолио је главног команданта, кад му већ не допушта побочни марш на Приштину, да му дозволи да својом дивизијом преко ноћ изађе на крајњи окомак самоковског венца, који се налази изнад саме Куршумлије, и који беше од наших трупа утврђен и поседнут. На тај окомак водио је пут који би се са малим поправкама могао учинити да буде употребљив и за пољску артиљерију, те би се ова могла без опасности приближити непријатељском редуту до на 1500 метара, и одатле такву ватру просути, да се редут не би могао држати ни један сахат а да његова посада не буде уништена или растерана, јер она два брдска топа што су Турци имали, не би могла одговарати ни 10 минута, а пушчана ватра на одстојању од 1500 метара не би могла нашој артиљерији много сметати. Дивизијар је гарантпвао својом главом главноме команданту, да ће на овај начин отети неаријатељски редут а да не изгуби више од 20 до 30 људи. Ову понуду и молбу главни командант није примио са разлога да је предузеће сувише рнзично. јер може непријатељ, испаднувши из редута, наше топове отети. Бадава је дивизијар доказивао да је то апсолутно немогућно. да Турци не могу испасти из редута а да при покушају не буду уништени самом ватром од 18 пољ-