Отаџбина

592

ИРЕКО ГРАНИЦЕ

Читаоцгт нека не исчекују овде све ситнице и подробности. Овде ћу као саучесник да изложим само крупније дога[)аје , о којима никаквог сумњичеп.а бити не може и који карактеришу рад корпуса. Па и боље јс, да за јоги неко време оставимо ситнице нек се боље сталоже, уреде, јер иначе опаспост је. да ће опис иопасти погрегаан и неистинит, а то гакоди поуки, а особито вређа осећања, раднике и команданте који су још живи сведоци ових важних догађаја. Две последње победе задобио је шумадијски корпус у двема својим последњим биткама код Грделице и код Врање и ми ћемо обе да п[ опратимо Битка на Грделици. Пред овом битком стање на бојигату било је следеће : По паду Нигаа, сва долина Нишаве — до Драгомана, и сва долина Топлице до Куршумља било р у нашим рукама а тиме и ваљани основи за дању радњу. Но источно бојигате — пиротско, било је из вигаих војничких рачуна напугатено и сва нагаа војска — три корпуса (итумадијски, тимочки и моравски) повукли су се к Нишу, а за предмет дејства одређено је —- Косово, предходно Приштина.. Како је у то доба и Лесковац био у нашим рукама, то је основа за даље наступаље била: Куршумље-Лесковац са главннм наслоном на Нига позади средине основице. Но Приштина је далеко од Куршумља у правој прузи а са обзиром на планинско и непријатељско земљиште, зимње доба — најмање четири марша. Од Лесковца пак 3 пут је даље. Осим тога долина Топлице одвојена је од долине Лаба и Ситнице великом и суровом планинском гредом, које се одваја од Копаоника, па се под разним именима нружа до саме Врање а под имено^ Пљачкавице и Корпине свршава до саме реке Мораве. Ова дугачка планинска греда пуптта после од себе своје планинске косе те се тако испуњава планинама сва просторија