Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

591

би се цељ постигла, тако исто је дужна и атиљерија изложити се па ако треба и пропасти. Ако се артиљерија не би ни у највећој нужди смела излагати , онда није требало ни да је поведемо у рат; да смо је оставили у касарнама, уштздили би бар силну храну и добили би покретнију војску. јер би је курталисали излишнога терега, као што јс артиљерија која се не сме употребити. Топови макар и пропали, пошто су произвели жељено дејство, њих ћемо моћи опет набавити, али људе које жртвујемо у лудо, те никад више не повратисмо у живот ! Све то не поможе. Командант наредп да се сутра зором продузме на ново Фронтални напад преко Косанице. Моравски дивизијар поклони се па рече : — Заповест ћу послушати и напад извршити, али грех вам на душу што ће толики људи изгинути за банбадава ! —• И доиста сутра дан паде још око 600 људи које мртвих које рањених •— али ни једног топа не изгубисмо.... Самоков оста не заузет, али под њим паде више наших војника него на свима осталим бојиштима нашег целог другог рата укупно узевши." Оволико стручњак. Ми, разуме се, не познавајући све противразлоге тадашњег главног команданта моравског и тимочког кора, морамо се уздржати од сваког исказивања својег мишљења, остављајући да ђенералштабна историја нашег ратовања у своје време каже, да ли се на Самокову морало онако радити као што је рођено, или се могло и другачије. .ЛАДАН ЂОР-ВЕВИЋ

IX. Две последње победе жуиад. корпуса Овај одломак из дејства шумадијског корпуса за време другог рата за независност износим на јавност са свим случајно, — преко мог рачуна.