Отаџбина

ШЕТЊА Г10 ОБЛАЦИМА

617

сваки час у његовим варницама одсјаивале ггоједиие стране лопте, ћошков.н корпе, врхови завеса и поједини метални предмети, које је посматрач држао у рукама. Призор изванредан али страшан ! У срзд те страхоте, дрски аеронаута посматраше.... Али Тести-Брие не беше научењак, не знађаше шта ваља посматрати, те и његово пењање није нам дало никаквих користи. — Тако он прође кроз тај бурни облак, не добпв ни један ударац, и после неколико тренутака сиђе врло лагано на земљу. Помоћу многих посматрања чињених на ваздушној лопти и опажањз на земљи дошло се до извеснпх резултата, које ћемо овде у кратко изложити. Кад је време ведро, на некој даљини од земље ваздух је готово увек пун електрпцитета Њега има увек много више у облацима, а нарочцто у буриним облацима. Али од куда тог електрицитета у ваздуху и облацима ? — Највећи део електрицитета ваздушног, постаје испаравањем воде, а нарочито мора. Св ши молекил водене паре, који се пење са морске површипе у ваздух, носи неку извесну, наравно врло малу количиницу електрнцитета. Тај се електрицитет распростире по ваздуху као и водена пара, и као што та водена пара у ваздуху представља грдну количину воде, тако и скуп целог електрицитета има огромну јачину. Доцпије кад се водена пара згусне у силне капљнце или у мале ледене иглице и прави облаке, те капљице и иглице су наравно впше или мање наелектрисане. Кад се тако електрицитета накупи у једном облаку врло много , онда имамо бурин облак. Но тако накупљен електрицитет не може остати, него се аразни; т. ј. поогаје варнпца која може бити дугачка више стотина па и хиљада метара, и та је варница муња коју прати пуцањ т. ј. грмљавина. Више пута електрична варница не прелази из облака у облак, него кад је бурин облак врло близу земљи она одскочи из облака на земљу, и онда кажемо да је