Отаџбина

40'

ДВА ЦВАНЦИКА

627

Вукоман: Море, попо, ти још не знаш - како је он препреден, како се уме начинити као да нишга не зна ; како уме ђаволски бити свему невешт !.... Знаш — испод мире сто ђавола вире.... Еле, попо, само му замерам — што хоће да тера инат.... Друге му замерке, за ово пет година како је код мене, нисам нашао. Момак је онако врло честит, усталац, разборит, домиАљан, небо.јша.... шта год хоћеш од њега ! Волим га као да ми је син, тако ми среће ! (Наставе тихо.) Онај што носи ианораму (наставља): Видите ли Шамлије, Арабистанлије, у црвеним шаловима на хатовима, испод оне малаковске куле ! Видите ли море, на моругалија, на галији ћунрија, на ћуприји Дели-МустаФа ухватио Француског адмирала за браду ! Пои: И мој је Кића добар момак.... Што се тиче ината, и он ти је наопак инаџија и јогуница.,.. То му не бих толико ии замерао ; али код њега је нека друга мана, што ми се ни мало не допада.... Хоће, видиш, да учини по некад таку лудорију — као дете. Да рекнеш — чини од к&квог рђавства, није ; него само онако од претераног ђаволства.... До сад сам платио за њега два пут глобу — због његових претераних обешењаклука. Он неће свакад најпре да промисли и да прорачуна — као твој Мића.... Често се залети и учини какву лудост, па место да је поправи — он иа јогунства и нната чини још веће будалаштине. Да му није само те мане не би га у далеку било.... Али надам се , да ће се мало дозвати памети док се ожени. .. Вукоман: Ама одиста хоћеш да га. ожениш? Пои : Хоћу.... Даћу му моју Мару ; заједно су одрасли код мене у служби. Видим — воле се, па нек се узму.... Ваљда ће и он бити мало озбиљнији. Одмах сад о Митрову дне — венчаћу их са срећом. Наменио сам им ону моју качару; има и собица уз њу — таман за њих двоје. Нека ту седе, док не скрпе мало своје кућице. Даћу им и мало њивице нек раде на пола.... Навикао сам се на њих, као на СВОЈу децу ! (Наставе тихо.) Вукоман: Ако, попо, и севап ,је ! Овакад ваља подићи вредна сиромаха.... (Наставе тихо.) Онај ШТО носи ианораму (дигао евоје сандуче и ногаре, полазећи): Хајде, хајде десет пара на главу! Ко нема главе — нека гледа муфте ! (Оде на лево, за њим деца и неки сељаци.) Вуиоман: И ја мога Мићу нећу пустити из куће. Ако се и он, што велиш са срећом, ожени — не дам му да се потуца по најму..., (Долази В:!лиман, доста надувен и нонојит.)