Отаџбина

ДВА ЦВАНЦИКА

629

Вилиман : Јест, море, хоћу да ме чувага ! Кмет си — глава си у оној општини.... мораш дати џевапа оном народу. Ако ниси кадар — а ти збогом!... Има још људи и осим тебе!... Поа (поиирљиво): Али, л>уди, немојте тако!... Вилиман. : Шта немој!... (Иакосно) Знаш ли ти, попо , — од како се овај човек закмети, од онда нам не избија лопов из општине.' Вукоман (плана): У памет се ти, море!... (Лупка љутит штапом у земљу.) Знаш ли ти ко сам ја ?!... Пои (измеђ њих) : Вукомане !.... Вилимане!.... Вилиман (заједљиво) : Знам — Вукоман из Клинаца!... Општина је била пијана кад је тебе закметила ! Вукоман (гњевно): Једну марве !... Или.... Пои : Ама, луди !... Вилиман (заједљиво): Код толиких домаћина — нађоше Вукомана из Клинаца !... Из Клинаца великог, виђеног села ! Чувено село заиста ! Оедамкућа — девет бунарева и опет им људи неопрани !... Ха, ха, ха ! (Оде на лево смејући се). Вукоман (полети за њим): Ух та сад ћу га !... Пои (задржи га) : Махни се, човече ! Немој, Вукомане !... Нека га нек говори ! Шта ти је стало!... Хајдемо , да потражимо пошу И Стаку.. . МаХНИ, човече ! (Утнша га поступио, и одлази у живом разговору с њим на десно. Смарлама зове муштерију. Долази с лева Кића, с торбом из које вире ораси, и Мара.) V КиКа и Мара. Мара (осврће се) : Попо и поша оставише нас да чувамо кућу, а ми за њима на вашар ! Ако нас виде — зло ћемо проћи !... Па хајде што тебе нанесе ђаво да идеш од куће ; али шта би мени...? КиИа (весело): Не бој се, Маро !... Добар је попо — неће нам речи рећи! Мара: Барем да ти хоће ко купити те орахе , па да бежимо кући — док се они нису вратили.... Али, као за пакост, неће нико. КиКа: Као да знаду, да ово нису ораси.... Мара (зачуђено) : Шта велиш ? Нису ораси! (Загледа му у торбу.) Кића (смејући се): Та оно.... на врху има мало ораха — за добру прегршт ; али је доле у торби сама шишарка ! Мара (пљесне рукама)" Шпшарка ! Кића: Та не вичи толико!... (Цолако.) Јест — шишарка ! Мара: А што ће ти, црни црњане ?