Отаџбина

ДВА Ц8АНЦНКА

631

Пои : Није ми баш ираво што сте дошли овамо. .. Ааи што му драго !... Сад ћемо и ми кући. Ето скоро ће мрак ! Хајде. пошо, ти напред с Маром ! Гледај да се не изгубимо. .. Вашар је ! (Синђч и Мара пођу десно напред. Таман хоће да по!>е п поп, а долази лева и Стака; биде се да трчи за Мвћом, загдеда т деоне кулисе, па се окрене попу.) VII Стака и иои. Стана (вајкајући св): и опет МИ умаче! (Мара и попадија замакну десно.) Пои (погдеда је зачуђено) ' Ко, Стако ? Стака : Ама наш Мића... Сад прође овуд с торбом.... Откад трчим за њим по овом вашаришту , да му кажем.... Тешко мени ! награисаће момак на правди бога — ни крив ни дужан!... Спремио сиромах торбу вуне да прода.... Поп (као горе) : Па то, Стако, нпје ништа ружно.... Стака : Како ни.је, мој попо !... Та само озго на врх торбе има мало вуне, а доле је сама маховина ! Пои : Маховина ! Стаиа : Маховина, мо.ј попо !... Тамнн се ја и Вукоман спремили да пођемо овамо на вашар, а Мића рече: да би и он пошао да прода мало вуне, те да купи што год. .. (Поверљиво.) Знаш, попо, почео је од неко доба. пабављати по пто гата. Помишља момак да се жени — па се из раније стара о себи.... Пои : Ако, Стако, — то је лепо! И мој Кића неће никад доћи из варош празних руку. Све доноси и оставља у ону моју качару у вотњаку. Има ти он тамо и лонаца, и верига, и свачега.... Стача : Момак кућаник, као и наш Мића !... Еле спреми ти он торбу вуне, па метну пред вајат. Вукоман га посла да напоји коња, а он оде у подрум — неким послом. Мића одведе коња на бунар иза куће.... Не лези, враже, — дотрчаше они моји врагови , Мирко и Диша, докопаше ону Мићину торбу , истресоше је ... Виках ја из куће: ),не дирајте, оставите, седите с миром *« Аја. не можеш враговима ништа ! Док би човек длан о длан лупио, они начупаше маховине с липа и оног камења више куће, набише пуну торбу, метнуше озго мало вуне да се не види маховина ; оставише торбу где је и била ; ону вуну сподбише па у смех — и сакрише је некуд.. Пои (омејући се) : Врагови деца ! Откуд им то паде на ум ! Стака : И ја сам се крстила од чуда !.... Хтедох да кажем Мићи чим се врати с бунара ! Али хоћеш !... Док се ја забавих још у кући — он се вратио, узео торбу и отишао ! Смотрим га . где