Отаџбина

632

ДВА ЦВАНЦИКА

већ замиче низ вотњак. Вичи за њим: »Мићо! Мићо!...« Аја , оде као ветар! Салетим Вукомана те похитамо — не би ли га стигли. Нисам му смела казати за живу главу; јер би, какав је, цребио оне врагове.... Али јест — никако да га стигнемо! Ето једнако га јурим по вашаришту , и као за пакост.... нити га могу стићи ни срести. Сва стрепим од страха, да момак не награјише због дечијега ђаволства! Поа (врти главом) : Бога ми, Стако, неће ништа ваљати , ако прода коме, па се види да је маховина! .. Него хајдмо ми за њим, е да га стигнемо. Мотри ти а мотри ћу и ја.... Ко га пре види нека му каже.... (Полазе). Стакп: Дела, попо, молим те!.... 0, анатема их и с децом!.... Може момак лепо страдати ни крив ни дужан!.... (Оду обоје на деоно, брже. Сиардаиа зове муштерију. Долази с десна Кића с торбом.) VIII КиКа и Смарлама. Смарлама (видећи Кићу). Еј, буразере, шта ти је то у торби ? КиКа (мало се устеже)-' Ништа, газда.... ништа. Смарлама (завири у торбу): Откуд ништа — кад су ораси?.... Како продајеш ? На оку или ђутуре ? Ки&а (мало збуњено): А што питаш, газда? Смарлама: Па да пазаримо !.... Хоћеш продати ? КиКа (као горе!-" Та оно.... ако се погодимо.... све ђутуре овако с торбом.... Смарлама : С торбом? КиЛа : Јест и торбу, и све што је у њој.... Смарлама : Нећу, брате!.... Не треба ми торба !.... Него ако хоћеш да изручимо те да видимо јесу ли добри ораси. ..? (Кића и не слуша, него пролази даље на лево). Дај да пазаримо, море .' КиК а : Нека, газда, нека — други пут !.... (Оде на лево. Смарлама зове муштерију. Долазн с дева Мића и Оара). IX Сара и Мића. МиАа (шалећи се): Вала, Саро . ниси батли!.... Чини ми се нећу ти данас ништа купити на вашару. Не понесох од куће пара. Мишљах продаћу ово мало вуне, иа ето — на пакост — неће нико! Сара : А тако лепа вуна !.... (Загледа му у торбу.) Је ли твоја или Вукоманова ?