Отаџбина

ДВА ЦВЛНЦИКА

Мић а : Моја Имам ја још неколико ока ... Поклонила ми Стака, кад смо летос шишали овце. »На, вели, може ти скоро затребати ..." (Смвши ее враголасто ) Море, враг жена ! Једнако ме задиркује.... Сара (погледа прада се)* А за што, МиКо ? МиАа (чешка се иза врата н погледа је). Па — све због тебе, Саро!(Нанерно ) Ама збиља, је ли истина што се гуцка, —хоће Кића попов да се ожени сад о Мнтрову дне?.... Сара : Хоће... Узима Мару.... МиКа : Чуо сам — ону што је код поиа ... Ако вала — и време му је ! Треба човек да кући кућу док је млађи. Тако вели и мој Вукоман.... (Враголасто ) А знаш ли ти, Саро, да смо ја и Кића вршњаци? Сара (смешећи се). Знам. знам.... МиЛа (чешка се иза врата и погледа ј е) - Па ОНО.... ЧИНИ МИ се..,. И ти и Мара — вршњаке сте.... Сара (као горе)- А јест — ја !.... Што ти то сад паде на ум! МиКа (смеши се враголасто)' Ништа — онако велим !.. . (Бајаги окреће разговор ) Ама казах ли ја тебп, да сам и јуче био на вашару? Сара: Е ?.... Ниси ми казао.... Мипа : Е нуто сад — како сам сметнуо с ума !.... Јсст — био сам. .. Да знаш само како сам купио леп будак ! Сара: Будак!.... А ја мишљах — бог зна шта! Мића (хвалећи се): Море. накуповао сам ја од летос много ствари !.... Још само да купим сврдо и тестеру, па имам, вала, сав алат.... Сара (смејући се): Да нећеш отићи по мајсторији — као Осаћани? МиКа : Вала нећу!.... Треба ми онако.... И Вукомаиу је мило — што тако набављам којешта.... А знаш ли ти , да је он летос начинио нову кућу ? Сара : Знам.... Казивао см ми већ . да се преселио из оне старе.... Ми&а : А јест — ја !.... Она стара кућа стоји му онако празна ... Оно и није баш са свим празна; ја сад седим у њој; тамо ми је и алат и судови,. . Купио сам ја, море, и судова ! Оно — Вукоман ми је рекао, да ме оданде неће кретати : могу седети и после... докле год хоћу.... Али знаш — све ми некако неозично, навикао сам да има у кући чељади.... а сад сам сам.... Сара (стидљиво): Па нећеш ваљда до века бити сам ? МиК а : Ама то и ја велим, море !.... (Чешка се и погледа је.) Оно... видиш — право да ти кажем.... често рекнем : л Хеј, Мићо , имаш хвала богу свачега, о Митрову дне ислужујеш, примићеш ето нешто