Отаџбина

634

ДВА ЦВАНЦИКА

и ајлука ; еамо да ти је још наћи вредну кућаницу.... барем онаку као Сара....® (Сара ое заотпђује.) Е јест, Саро, имена ми ! Сто сам пута то помислио !.... Па онда и Стака ми једнако говори • »Вала, Мићо ; слудићеш — ако не узмеш Сару Вилиманову« Сара ('застиђено, смешећи се 1 I Па то си ми већ казивао толико пута, .. МиКн (живље): Оно јест !.... Али ето нешто волим , да ти то кажем свакад.... Шта ћу кад те волим !.... Ама, закона ми, очију ми, цркве ми !.... баш ти не умем казати како те волим !.... Е не лажем те, вере ми ! Да бог да ми се уста за врат окрепула. ако те лагао ! (Долази Вилнман с десна.) Сара (тргне ее): Ћути ! Вилиман !,... (Мића оступи мало даље од Саре. Вплиман се намргоди кад их види заједно. X Вилиман и иређашњи. Вилиман (оштро. СариК Шта ти ту чиниш, а? (Погледа попреко Мићу.) Сара (мало збуњено!: Па ето..., Вишо.... чекам тетку Кенду.... Вилиман ( к .чо горе): И ту си нашла да је чекаш ! Што ниси с њоме ? Што си се одвајала ? Што шврљаш сама, а? Сара (врло збуњено! : Ја измакох мало напред ... Она застаде тамо (покаже на лево) код дућана, да нешто пазари.... Вилиман : Није она тамо, него овамо ! (Покаже на деено ) Ено је — чека те код чардака ! (Показује.) Видиш ?.... Сара ^полако): Видим. Вилиман : Хајде — иди тамо ! Ето сад и мене, па ћемо кући! Видиш, да је ово већ мрак !.... (Сара оде брзо на десно, покуњена, погледавши кришом Мићу, који их гледи забезекнуто.ј XI Вилиман и Ми&а Вилиман (набусито. Мићи): А зар ти, море, немаш друга посла — него пресреташ поштену чељад по вашару, а ? МиИа (мало зачуђено): Не просретам ја, газда Вилимане, никога.... Вилиман (прекида га, брзо) : Каква посла — каква разговора имаш ти с овом девојком, а ? Ми%а : А шта се то тебе тиче ? Вилиман (љуће): Тиче ме се то — да оставиш ту девојку на миру, док није биле белаја !