Отаџбина

ДВА ЦВАНЦНКА

635

МиЛ а (узлржавајући се): Гледај ти. газда. Вилимане, свога посла, а окани се мене !.... (Хоће да пође.) Вилимпн (стане пред њега, прг.-тећиК Јеси ли ти чуо, море!.... Ако те јога једном видим поред мојих вратница — тешко теби ! То ти ја кажем ! МиКа (долази у ватру): А ја теби, Газда Вилимаие, кажем — онуда је сеоски друм ; мени нико не сме забранити да не пролазим ! (Долази Вукоман с лева ; видећи Мићу и Вилимана у свађи, зас.тане зачуђено.) Вилиман (претећи): Причувај се ти — умем ја и коцем ! Мића (храбро): Бојим, да ти не буду кратке руке ! Вилиман (подвикне): Шта велнш ? ! .. Знаш ли ти ко сам ја, бре !.... (Пође Ми ћи као да би га хтео зграбити. Мића стукне мало натраг.) XII Вукоман и иређашњи Вукоман бахне међу њих, Вилиману): Ехе! Шта хоћеш ти од овога момка ? Вилиман : Хоћу да ми чељад не дира ! МиКа (куражно) : Не дирам ја никога! Вукоман (Мићи) : Ти ћути ! Ја ћу се наравнати с њим.. . (Вилиману.) А шта ти смета овај момак? Је ли кога преварио ? Је ли кога поарао, попалио ? Шта је кома учинио ?... Вилиман (погледа кмета преко рамена) : Нећу с тобом да разговарам !... (По!>е, па Мићи претећи.) А ти — упамти добро што ти рекох!... (Оде на десно.) XIII М> А а и Вукоман Вукоман !гледи за Вилнманом и маше главом) : Рчин човек — није вајде ! Који му је ђаво ?! А што се свадисте, море ! Мића : Ни око шта , бог и душа !... Ја застадох мало ту са Саром, те проговорисмо две триречи.... Кад он бахну од некуд ! Њу отера, а мене нападе за пра бога Вукоман: Ама, човече, говорио сам ја теби — окани се ти Саре !... Ако ти је до женидбе, има девојака и осим ње.... ВиКа: Та оно — има.... али.. . Вукоман : Знам, знам.... Разговараћемо се о гом и код куће.... Него, вере ти, виде ли ти где Стану? Разминусмо се у овом народу, па не могу да је угледам ннгде.