Отаџбина

ДВА ЦВАНЦИКА

631

пошалим мало с њиме ! Познаник је, мој човек.... (Гласно.) Ама да ти не би почем купио мало ораха ? Ми&а : А што ће ми ? Има у Вукомана читаво орашје. КиИа : Знам . . Видео сам, кад сам оно пре долазио у Клинце..,. Омлатио сам уз гред неколико, па чини ми се — махом су коштуњци, а оно што ваља — црвљиво ; ваљда где је грмило на Илин дан.... МиИа : Може блти.... Може бити ! КиКа (загледа у Мићину торбу).' О, орате, да лепе вуне !.... Бог и душа, кад би ми хтео продати — баш бих узео ето и ја. Мић а : Вала, Кићо, ако си муштерија — могу ти и продати.... Кића ( чешка се, шеретски): Баш сам, Мићо, муштерија.... али ето, на пакост , не понесох пара уза се... а бих вала узео тако све ђутуре.... МиКа (смејућа се): Да ти Мара плете чарапе, а ? Требаће тамо по Митрову дне.... КиАа (смеје се): А јест — ја !.... Требаће мени много чарапа... Иде, брате, зима !.... (За се.) Кад би нешто хтео да трампимо !.... (Гласно-) Е баш сам слудио — што не понех паре ! Тако лепа вуна!. .. (Погледа Мићу лукаво.) Него знаш шта ја велим, Мићо ? МиКа : Шта, Кићо ? КиИа : Хајде вала да трампимо ! Ти мени вуну — ја теби орахе.... И онако не можемо продати.... Народ се већ разишао.... МиИ а (насмеје се): Батали, човече ! Што да трамгшмо ?.... Шта ће мени ораси ? КиКа : Па понеси деци.... Ми/г а : Зар Вукомаповој ? Имају они ... Ки&а (брзо): А ти твојој.... МиКа (прсне у смех): Бог с тобом ! Немам ја деце.... Кића (насмеје се) : Море, све једно ! Ако немаш сад — имаћеш ваљда после.... Нећеш зар до века бити момак !.... (Озбил>но.) Бога ми одиста велим — дела да трампимо. Ако ти баш и не требају ораси — нећеш штетовати.... Мени треба вуна, брате ! Што ми, на послетку, не би учинио ту љубав ! Ја теби бих, вере ми ! МиКа (слегне раменима): Па кад си тако салетио — можемо вала и трампити. Мој си човек — да ти баш учиним.... Него, бога ми, не знам што ће ми ораси ! Ови ће ми се смејати — док однесем кући. Кића: Неће, човече !.... Шта још живи људи не трампе , па им се нико не смеје.