Отаџбина

24

ДВА ЦВАНЦИКА

га, да ми се нађе за сваки случај.... (Полазећи.) Оамо хајдемо мало раније, да се наоружам ! (Кићи.) Лаку ноћ, синко ! Вукоман : Лаку ноћ, Кићо ! (Ода о попом.) КиКа. ( З а њима): Лаку ноћ ! IX Кића., иа Мара. Кића (окпда с чивије врло зар^ан пиштол>): Дај да се ово човек наоружа! Чудо што волим кад настане у селу овако — хука, врева, забуна, иотера !.... (Брише пиштољ.) Ја ћу право одавде у заседу на гробље. Зовнућу уз гред још кога, ако хтедне поћи са мном.... (Смеје се.) Али мучно ! Све су то плашљивице.... (Пуни пиштољ.) Побратим јамачно неће доћи. Кмет ето рече — да ће га задржати код куће. ,Баш му хвала ! Јер какав је мој побратим, не би ми ни тамо дао мира ; одмах би ме дочекао с његова два цванцика !.... (Загледа у кремен.) Да ли ће ово упалити ? Мучно, бога ми ! — већ ако припалим угарком. Поклонио ми поп. Нашао негде на тавану. (Брише цев.) Ала је то зарђало !.... Ако не упали, ја ћу њега кијачки по глави. Биће му горе него куршум, а готово — и сигурније !.... (Долази Мара.) Мара : А шта ти то радиш ? Ки&а : Ето оружам се ! ... Хоћу ноћас у потеру. Така је заповест. Мара : А наша кућа зар да остане сама ? Кића : Не бој се ! Немају нам шта однети !.... Ти овде све закључај, па иди тамо код попе. Нек вас је више у друштву. Бићете и мало куражвији, или ако се деси што — нек буде већа дрека и врисак !.... Мара : Па добро — ја ћу отићи код попе.... Али молим те, Кићо, кад већ идеш — чувај се ! Немој ти да насрћеш први, ако дође до чега.... Има још људи и осим тебе.... КиКа : Ама не бој се ти !.... Ја и нећу с њима...! Мара : Шта ?! Него куда ћеш ? Кића. : Право одавде — у капелу ! Мара: На гробље !.... Ноћас ? ! Бог с тобом ! Кића (оетављајући пиштољ на клуиицу) : А што ?.... Неће ме тамо нико ујести! Мара (узјазбено) : Та оно неће ... али ићи по гробљу.... ноћу.... КиТх а (смеје се): Их, ала си ти плашљива ! (Узима чутуру да се напије. Неко се накашље с поДгЗ. I