Отаџбина

ДВА ЦВАНЦИКА

Малеш (плашљивој : Молим вас — не у капелу ! Баџа к (осече се на њ) : Лудаче / Овде се не види ! Оташ : Брзо, море !... (Оној тројици разређујући их.) А ви чувајте стражу !. . Ту ти ; ти тамо, а ти — онамо ! (Ваџаку и Малешу.) Хајдете ! (уђу у капеду.) Ене де ! Та ово је попов Кића ! Баџак: Онај што нас растера летос ?.. .Тест — он ! Оташ : Кад ли је то умро ? Баџак : Не знам.... Јамачно данас, кад је ту ! Сва тројица : Вог да га прости ! Баџак ; А гле ! И пиштољ му за појасом ! Оташ (смеје се) : Јамачно да пуца на оном свету. Малеш (узјазбено) : Ваљда гатали што год ! Оташ : И тај је поп нека циција! Није га ни спремио како треба ; није му ето дао ни покрова !... Него оканимо се ћорава носла ! (Брзо.) Дела да ово поделимо. па да се иде ! (Посвдају тако да се видц Кнћа како лежи. Оташ им дели паре и ствари.) Охо ! Све НОВ дукат као жераЕица ! (д а је Баџаку.) Ево теби, Баџаче, педесет ! Баџак (меће преда се) : Ја сам се надао да ћемо код Вилимана наћи више пара. Отаги : Доста ти је и то !... (Даје Малешу.) Ево теби , Малешу, па ми буди мало куралшији ! Малеш (меће преда се) : Похитајте, људи ; ако бога знате ! Отаги (меће свој део преда се): А ово мени.... Сад дајте те ствари! (Баџак и Малеш предају му ствари.) Баџак : А шта ћемо онима на пољу 1 Оташ : Њима нек да сваки колико хоће ! (Врло далеко узвик: „Хај, не дај ! в Лоповч скоче, узвсре се и ослуитл"ју.) Баџак (полако) : Море, то ја потера ! Оташ (Малешу) : Угаси свећу ! Баџ'1 К (Малешу) : Врзо гаси ! Малеш (отрчч брзо и у нс.и мах кад духне и угаси свећу , Мића му иза нллоња смакне руком с главе фес те му падне на налољ.) Јао! (дрекне Малеш и побегне к другоЕима.) Оташ и Баџак (тргну се као опарени и окрену љему) : Шта је ?! Малеш (дршће) . Ка.... г.а.... капа! Оташ (полако узјазбено) : Какга капа ? Баџак (такође) : Где је капа ? Милеш (као горе) : Неко ми.... смаче с главе ! Баџак и Огаш (пођу к налоњу , разгледајући плашљиво и опрезно, смотре Малешов а>ес на налоњу, па се мало насмејуј •' Лудаче ! Баџак : Ево ти капе !