Отаџбина

610

НАРОД И НАПРЕДЊАЦИ

НАРОД Ж НАПРШДЊАЦИ политгчка сггзт-дија, проф. 3^/Пилова,1аов11гћ.а. (НАСТАВАК ИЗ СВЕСКЕ 59 -ТВ). У уставној држави , где се на послетку, хтео ко не хтео , мора све поверовати , у све му се ослонити на стручност , на поштење , на увиђавност , на родољубље, на част и образ и т. д. *) у држави, где се на други који начин не може ни замислити никаква, а камо ли добра уставна владавина, — у тој држави не ће не мало неписмена опозиција ником да верује и никоме вере своје да даје ! Каква страхотна умна ограниченост у оП "Зиционих вођа од 1880 год. ! Какво страхотно незнање у људи, који су наумили да траже истинску, а не привидну слободу ! Не заложити своје речи никоме, нити ту залогу од другога примити, не значи ни вшие ни мање, но нокидати све друштвене везе и у најобичнијим , чисто трговачким пословима, а да се мучни послови управљања државом и не помињу. Ово је јасно до нотпуности, и за најповршнијег позпаваоца закона друштвеног живота , а по несрећи не само да то није било ^асно, но шта више, било је по све ненојамно за вође наше опозиције од 1880 год. И пошто се призна, да се узајамно иоверење и по небројено пута злоупотребљавало , опет остаје као непобитан Факат , да се људи без њега не могу обићи нигде , а најмање у толиким и деликатним државним и народним пословима. Остаје непобитан Факат. да је узајамно поверење више мање душа сваког заједничког рада, и нарочито његова је апсолутна и неограничена област на пољу државног управљања. Наша неумна опозиција од 1880 год. није имала никаква појма о овом закону без сваког изузећа. У томе је, нема сумње, један од главних изрока, што је та несрећна опозиција, на послетку, сама себе поништила; што се њено „Видело" претворило у таму, и слободансгво у најкрући власнички конзерватизам. Но и то није све. Та нам нечувена онозиција кроз уста поменутог сељачког поли*) И иајбољи и иајсрећнији закони о министарској одговорности, стварном својом страном, биће вазда црно слово на. белој хартији, и ништа више —