Отаџбина

НАРОД И Н АПРЕДЊ АЦИ

615

истини. Отуда је оно што опозиција, полемишући са Заставом , вели нам: ,,како без чисто уставног земљишта и уставних партија бити не може. 1 ) А „Виделу" баш и јест задатак „да народу у овој борби пут осветда, да се бори за бољу политичку будућносг своје отаџбине " Навод овај веома јасно показује како је било сићушно знање тадашње опозиције, што се тиче партиског живота модерних уставних држава. Но и то није све. Та нам изјава вели, да та наша злосрећна онозиција није имала никаквог ггојма о томе, како се може извести и једна стварна јота истинске уставности. Она није знала да се власнички и стари и нови елементи не могу лако сабити у тесне уставне границе, ако не буде вештих тактичких, искусних и неустрашних бранилаца уставности, у свим редовима друштвеним. Место, дакле, лаганог сондирања земљишта, место марљивог проучавања партиске ратне мајсторије, место мучаљивог сусређивања и освајања стопу по стопу од власничког партиског земљишта, место удешавања да се завргне рат међу самнм власничким партијама, по кад им се снага истроши, да се нагнају на капитулацију, место свега тога невласнички део опозиције само је Фразе*) просипао и распаљивао страсти у својих следбеника да са свим сатре тадашњу власничку партију, у савезу са старим власницима. Немајући никаквог појма о томе : да су сви власници и све опозиције у главноме, једне исте нарави, не гледајући на све разнолике нијансе њихове, — тадања несвесна опозиција није умела наћи ни једно стварно начело политичког света Она није могла ни замислити оно што је свакидашњи Факат политичког живота, да ће приписнути с места постати притискивачи, чим избију на површвну. Отуда је^онај узалудни посао што та опозиција, 1 Дакде ж партија има уставних! ""31 *) Било је нпр. и оваких Фравирања : „Време је ва нас врло озбиљно; за десетине ваља пролазити, што су други народи пролазили за столећа. Свакоме треба да је ово на уму, ма на коме пољу радио. Просвета јп на првом месту. Она је камен темељац свему, ту треба највеће озбиљности и искренос-ти, не само на хартији иего и на самом делу. А што је најпрече то ј е, да скинемо вео с лица и да сваки са својим делима стоји на биљези." Да се тако јури с напретком те да се тако рећи нигде не загреје земљиште, баш и кад би се могло, била би најбезумнија ствар на свету, иа ипак се по несрећи то чује од ондашње опозиције.