Отаџбина

616

народ и напрбдњаци

у борбисвојој с власном партијом, износитужбе тадашњих власника док су били у онозицији, хотећи их оцрнити властитом њиховом проповеди. „Закон се изврће! — говорили су либерали док су били у опозицији — закон не само што не служи својој цељи, већ се употребљује за другу са свим противну цељ! Закон постаје оруђе свима самовласницима у место да буде узда за њих. Закон је само извор неправде, на место да буде оружје против неправде ! Заиста где се тако закон злоугготребљује, ту је права беда итд. итд." Непојамно је како „мудра" наша опозиција од 1880. год. није знала , да је ово матерњи језик свих партија, које се о власт отимају, и свих властољубаца, који хоће да своју чежњу за влашћу прикрију каквом шареном коиреном. Непојамно је, како она није знала да таким опозиционим елементима није могућно друкче ни говорити. Мисаоним људима што више није нужно ни нретностављати злоуиотребу власти и закона, те да се докаже могућност тираније. Не. то тираније било је и биће разуме се у могућно минималном облику — свуда, где се год налази власти и закона, не гледајући на употребу тих чињеница. Јер, без икакве нретпоставке о злоупотребама, закони и власти сами су по себи нека врста нужног зла, нужног притиска, нужне тираније, без које би био по све немогућ друштвени опстанак. Где би сваки притисак био неиотребан, ту би по све биле непотребпе све власти и сви закони. А сваки нритисак, не гледајући на све његове разнолике облике, није ништа друго но извесна врста тираније, али тираније добро уређене, добро <>граничене, добро контролисане. Кад се ове границе иодигну, онда изчезава свака разлика између законе воље и самовоље. Колико ће пак бити тих граница у истини, и колико ће нх се вршиоци закона придржавати, зависи, од небројених чинилаца, међу којима ирво место заузима контрола свију и свакога, карактер, часносг, и правно осећање грађана, где се закони примењују. Може једна партија златна брда обећавати док је у опозицији, али чим се власти докопа, сва се обећања, и нротив њене воље, морају изјаловити, јер је немогућно владати, ако се својим верним не даду какве повластице