Отаџбина

ПРЕКО ГРА1ШЦЕ

65

воду Стеву велиш? Ја да ти причам како је то било. Онда сам та већ 'ио коџа момак, и ми сви пристадосмо уз нашу браћу, и заједно с' њима смо копали шанчеве! — А да ли се сећаш где је који шанац био? — Ама зар ја? Војводу Стеву гледао сам како сад тебе. Ево на, овде — и сгарац пође неколико корачаји дал>е па стаде својим штапом лупати о земљу — овде је била^ капија од љегову табију, а овамо по сниже мало, ту му је била џебана! Ја како, ја све знам како је било! — и старац се задовол>но смешио гледајући ове своје сељаке редом. Ја се не могах начудити како старац чисто српски говори. Изгледа као да је онај нишлијски аксан и минимална разлика у говору између нашега говора и начина како се говори у околини Ниша, продукт врло скорашњих црквених и школских уплива. — А где су чича, биле друге српско табије? — питаше ђенерал. — За друге питаш, јели? Да ти кажем. Ено видиш на десно од нашег села, ту је био господар Милоје 1 , ама само с' правом војском, његови су бећари били онамо хеј код Матејеваца у ону табију где је била војска Хајдук Вељка и Петра Добрњца. Е, а видиш оно онамо? То се виче „Равниште," ту је био војвода ћупријски Илија Барјактаровић. Погледај сад повише нашег села, оно голо брдо. То је ((Репиште® и ту је био војвода млавски Пауљ Матеић! — Је ли, деда Јоване, а зар на брду Попадики није било онда наше војске? — упита начелник огхеративне канцеларије. — Ба како да није било, имаше неколико дванајест табије, ама сам поборавио ! 1 Петровић, главни командант. О гашшиа XV. 5Г 5