Отаџбина

8

Р 0 Д И Т Е Љ И

— Гано моја слатка ! Како лепо пише својој мајци! рече стрина Марица кроз плач. — Даље читај ! — рече нестрпљиво чича Јова. — Читај, рано, читај ! „ А сад далазим вас иаздравити сад иоздрављам мога оца Јована и моју матер Марии-у и иоздрављам чичу Ивка и брата од чиче Максима и брата Перу и стрину Мирјану и, снају Павлију и снају Велиику и синовца Радована и синовицу Смиљку и синовицу Перку и иоздрављам комшију Стеиана и све његове, сад иоздрављам мога карду Пају ВелинчевиЛа и њему иодајте ово друго иисмо, и иоздрављам ујака Вилииа и ујну Василију и чича Петра VојковиЧа, и кума Стојана и куму Петрију и нагмега иоиу Коју и учитеља Јосииа. И иоздрављам све који усиитају заме и за моје здравље, и за мене се немојте бринути мени је вала Богу добро и каилар ме воли што сам иисмен и вели ми да само добро изучим рачун а иравило пеш вели лако гсзучити имам га вели и ја иа Ау ти га лако дати и ти Иеш вели иостати каилар само кад си велими иисмеи. А сад иишите и ви мени чим ово моје иисмо добијете и јавите ми које се у селу оженио, и јавите ми шта ради она наша крмача што смо је за иосек затворилг^ јестели је убили гс јели се зекуља отелггла, и ако јесте јели вочиЛ или кравица.... — Кућо моја слатка ! Како се он свега сећа и за све распиткује !.... ,,И говори ли сте даКете Галогву иродати јестели га иродали, а сад иоздрављам мога оцу и матер и све кот заме заиитају и желим вам од Бога здравље, а ја сам вала Богу здрав јесам и остајем вага син Бошко Сшгл.ковић војник II чете У баталијона у доњем граду у Београду