Отаџбина
Ш
ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛКД
свп други не добију ни мојма о светским догађајима и великик .тчиостима у ирошлици. Историји Општој у реалкама дато је пет часова мање него у гимназијама. Ако је то зато, да се да места другим реалнијим предметима, онда је то онравдано. Али, ако се мислило да реалцима није потребно онолико знања из Опште Историје колико га добијају гимназисте, онда је то нетачно. За опнгге образ<>вање које ваља да даду средње школе, и реалкама је исто толико нотребно зпање развитка еветекога, људскога, друштвенога, као год и гимназијама. У томе општем развитку оне могу јмш више да обрате пажњу на оио што је њима главни предмет. То је Историја кроналазака иојединих, којима би може бити млого легпце место било у Ис/горији Општој него с Техиологијом. која јс вештина за себе. Техпологија учи како се што ирави ј и то ваља да идо сл свим за себе. У историји је тек место да се каже кад је што иропађепо. Иначе Технологија м.оже да се изгуби у Историји својој, да се претопи у њу, да сгш1вен задатак ослаби и изгуби свој значај. И у реалкама дакле Историја Општа ваља да буде заступл.сна ието толико колико и у гимназијама. Долазимо на математичку груиу. Аритмет ика, Алгебра и Геометрија су м.еђу најстаријим наетавним предметима. Њих налазимо у пастави евих векова. Иалазимо их иодједнако и у гимиазијама и у реалкама. Колико су у првима потребне за Формално напредовање, за развијање логике и духа, толико су у другима потребне и за материјално. Сав се иотоњи рад једпога реалца базира на Математици. Без Математике његова струка не може да постоји. И ако би се запитали: коме је потребнија Математика, гимназисти или реалцу, без сваиа поговора, одговор би пао иа овога другога. Данас јо математика. подједнако заступљена у нашим средњим школама, гимназијама и реалкама. Са свим је исти распоред 'по разредима и с истим бројем часова. Можда је тимо реалкама учињена мала неправда. С нодизањем гнмназија и реалака па 8 година биће могућио, да сс у гимпазијама неки предмети прошире, неки нови уведу, а у реалкама да се нрошири ова струка. Што се тиче расиореда овога предмета по иојединим разредима, и ту немамо штл да кажемо. Ово је логички најпростији, иајелемснтариији предмет, који јс увек најнравилније схватан и раснорсђиван по поједипим партијама и разреднма.