Отаџбина

ПРООВЕТНИ ПРКГЛЕД

135

Прво долази Аритметика (Рачуница), на Алгебра, Геометрија (Тригопометрија, Планиметрија и Стереометрија) и виша Математика. Долази нам Физика и Кемија. Физика је названа „мајка свих наЈка", а с Кемијом може се слобпдно назвати творцем модерне индустрије. И носле Математике нема важније, ир.остије, старије, занимљивије и корисније науке но нгго је Физика и њена млађа еестра Кемија. Њима се вазда ноклањало одлично место у настави како по гимназијама тако и по рсалкама. Првима су за више духовно образовање, другима су више корисне и нотребне. I>ез тачнога знања Физикалних и кемиских закона ни може бити добар философ , а још мање механичар, техничар и технолог. Како су ова два предмета засту.иљена у нагаим гимназијама и реаикама? Физика се учи у III, V и IV разреду гимназије и реалке ; у гимназији са 9 часова, а у реалци са 10. Кемија се учи у IV и V и тамо и тамо ; у гимназији са 5, а у реалцп с-а 7 часова недељно. Је ли ови доста часова, и је ли овај распоред ио разредима добар? Физика је наука о најпростијим нојавама. II ако се она само веже за те појаве, тражећи њих, или нроизводећи их навлаш опитима (екснериментима), она елободно може доћи још у ниже ра.феде, пре свих других сложенијих наука, на нример Астроночије, Геологије, Виологије, ГеограФије и Историје. Шта више, она ваља и да ириареми за ове науке. Тако исто и Кемија, нарочито неорганска. Али никако не ваља еметнути с ума, да се без оаита и једна и друга нретвара у сувопарност, која је тешка и у најстаријим разредима. Њина је ева моћ и драж у оииту, ексиерименту, било ономе што нам га природа сама пружа, било ономе што га ми начинимо навлаш. Налазимо дакле да није добро што су ова два нредмета стављена само у више разреде и да је то рђав знак за наетаву, која их је сматрала за тсшке и потисла овако далеко у старије разреде. Још нешто. Знајући колико сами опити односе времена, а колику еилну област Физика данас обухвата, ми налазимо да је веома мало часова дато овоме нрсдмету, и да се за то време не може никако свршити онако, с оном очигледношћу и интензивношћу, како је иотребно да се основа свих наука пређе. За