Отаџбина

136

ГГРОСВЕТНИ ПРЕГЈ1ЕД

Кемију вреди то исто. Фшчолшке и у ошнте биолошке појаве су нотнунв неразумљиве, често тајанствене и баснословне, без познавања кемиских појава и мена. А да Технологија, која је у модерном свету узела енормне размере, не може без Кемије, да је она управо примена њена, то је довољно признато. Кад се паше гимназије и реалке пењу сада на 8 година, биће могућно, да се и Физици и Кемији, овима оеновицама спих других наука сем Магематике и Логике, да више проетора и времена. Долази пам најважниЈа група, по којој се данас реалке највише разликују од гимназија, То је Јестаственица. Сем онога. што сс учм из овога у нижој гимназији, те је знједничко и за реалке, то је: Познавање човека у I, Ботаичка у II, Зологија у III и Минералогија у IV разреду, више се ова грана у реалкама не учи. У гимнази)ама има Биологије у VI и VII разреду, Аитроиологије с Хџгијеиом и Геологија у VII. Реалцима не тр°ба Биолчгији, не треба нознавање човековога тела и Хигијена, не треба Геологија. Они, који то неће слушати ни на Великој Школи, не уче то ни у средњим школама. Потоњи техничари, инжињери, механичари и рудари не уче данас ГеоЛошју ни зарад свога општега а камо ли стручнога образовања у средњим школама. Ово је непотпуност. Да ли је истина гимназијама иотребније знање јестасгвеничко, него реалкама? Па нека и то буде. Но да ли је истина да реалкама није потребно знање Биологије, Антропологије, Хигијене и Геологије ? По нашем мишљењу њима је то тако исто иотребпо као и гимназијама. Јесгаственица управо и долази више у реално него у класично образовање. На што оио да нређе у гимназије, а да се истисне из реалака ? Ако је то ире било због краткога времена, сада ће бити могућно"ти да се и ова непотпуност у реалкама исирави. А хиће ли у гимназијама да остане као што је? И ако класичарима можда ово Највише даје повода да вичу, да су се гимиазије пореалчиле, опет паметан расноред иредмета наћиће увек да је ов > на своме месту и да је иозпавање ирироде и ириродних закона важније за опште човечанско и научно образовање од нознавања старих писаца и закона ликургових и јустинијанових. Друга је ствар да ли су поједине гране ове струке, јестаственичке, раснорсђене једиа за другом како вал.а и да ли