Отаџбина

КЊИЖКВНИ ИРКГЛКД

писао оам Милић, а потписао анонимном шифром, изазива најжешће негодовање код старије кћери богатог трговца Влајковића, Даринке, која, узгред будн речено, радо гледа г. Машића, и којој је овај, новерљиво прочитавао своје „Мученике," и од ње добијао, као награду за то поверење, дивљење и храбрење на даљи рад. Уредника „Заточника" гонила је на оцену „Мученика" у том правцу жеља, д». Машића, као биетру н интелигентну главу, отргне од појезије, коју он као новинар, сматра као по све некорисну. (!) Стицајем разних околиости излази да Милићу његбва намера не иолази за руком, и он сад опет, напише сам другу оцену „Мученика," као од другог писца, која је оној првој савршено про'1'ивна, т. ј. у њој се хвалн дар пишчев, а поред тога нзражава ее жеља да писац опроба своју снагу и на озбиљнијем (т. ј. политичком) јпољу и т. д. Ова друга оцена учини своје. Машић се ионово опријатељи с Милићем, према коме већ беше ночео хладиити, а овај опет нонуди Машићу уређивање подлистка (у оригиналу фел,тона) у „Заточнику," јер је опу другу оцену н написао само за то, да Магаића придобије за свој лист. Уз то му, као иаграду за тај посао, понуди плату од 600 форинти годшпње, коју овај, носле једнодневног нремишљања, прими. На тај начии, које од своје професорске плате које од нодлдстка. Машић је имао годишњег прнхода хиљаду п осам стотииа форинти (у оригиналу осамиајест стотина — нов начин бројења!и тако јесад могао приступити остварењу жеље срца свога, т. ј. занроситп старцју кћер (ах !) богатог Вдајковића за жену, коју му овај наравно, даје с благословом Овим се свршава улога Машићева, т. ј. од тог тренутка он више није главни јунак, ,н кроз остале две трећине „Разних иутева" пролази као прост трабант друга два јунака, које ћемо, опет у кратко, изнети читаоцима. Други је главни јунак глумац ДучжиГ,. II њега је у оцени „Мучепнка," као приказивача главне улоге, љуто увредио уредник „Заточшша," Милић, оценом, која му је иа врат навукла гњев млађе Влајковићеве кћери, Драгиње, која се јако ннтересовала за Дражића. Но у другој оцени Милић је и према њему, као н према Машићу. погрешку поправио н с њиме се измприо. Међу тим, Дражнћ на једној забави случајно дозпа да га Драгиња љуби, и то учини чудну иромену у њему. Њему се такође донала Драгиња, и он се у њу заљуби смртно. На забави, приређеиој у част глумцима, на неком салашу, Дражић се (наравно, случајио) састаие са Драгињом у некој сеници, и, онако глумачки. бурннм речнма искаже јој љубав своју, коју је она ћутањем и стискањем руке одобравала. Он јој је-