Отаџбина

КЊИЖЕВ1Ш ПРЕГЛВД

141.

почне другчпје мислити, те тако дође међу њима и до Осетљивијих сцена. Међу тим је Љубицу копкало где се то Милић део, и упита. Лукића (сарадника Милићевог) за њ, но кад јој он то не хтеде казатп, под изговором да је то тајна његовог пријатеља, оиа се обрати кочијашу који је Милића одвез'о, и кога је она сиазила с прозора кад је Милић пошао на пут, па га отуда н познавала. Овај јој. каже где се Милић находи, и ЈБубица, у друштву са Дарииком, Мошићем и Лукићем, оде у Равапицу, где Милића затече баш кад је х'1ео лепој глумици да изјави љубав. Видећи их у тако интимној близини Љубица цикне и тиме ода своју љубав ирема Милићу, а. Милић се покаје за своје поиашање^према Мари Путниковој, и са стидом побегне од ње. Љубица је у срцу жалила за Милићем, но Мара дође да је теши рекавпш, да јој Милић није још ништа рекао, и да га се она за на век одриче. Сад настаје права забуна. Мара се одриче Милића, Љубица опет вели да па њ' нема никаквих права и да је он слободап, ма да га у срцу воли. Међу тим Мара се у скоро уда за неког богатог трговца, што, наравно, убрза измирење између Милића и Љубице, чему су у главноме донринели Даринка и Милић. После измирења допгло је венчање Милића с Љубицом, наравно, с блапкаоном оца Живковића. Ово је у главноме садржина Савићеве ириповетке. Ну осим тога, Савић се, где где, дотакао и других питања, на пр. на једном месту говоре њих неколицина о социјализму, и то онако еокачки,. једаи вели да је уверен „да су еоцијалистичке идеје за наш народ. само спасоносне . . други се опет боји „да социјалистичка струја, која је овладала у већем делу наше омладине, не омете и не заведес правог пута рад омладинске скуилптипе"; а Милић, трећи главни јунак, вели : „Социјолизам је природан тренутак у развитку човечаиства(!), он је конзеквепција, онје просто учинак(!) разиих узрока и кад се уклоне ти узроци, престаће и социјализам." На то се Милићу пребанује да је и он неки радикалац, на што он одговара Ја и јесам, само што се не слажем у начину лечења са сопијалистима. ('?!) Иначе, руку на срце, они имају право." Као што се види, нико међу њима, па ни главни јунак гдакле ни г. Савић) не зна шта је социјализам. Мили1> вели да је социјализам природпи тренутак у развитку човечанства, што иије иикаква дефиниција, јер се може везати за сваку историјску иојаву, а да је „учинак" разних узрока, то се чак не мора ни рећи, као ии то да ће га нестати чим нестане узрока који су га изазвали, јер то. су општи закони, да свака нојава има свој узрк, и да појаве мора нестати кад се узрок уклони. Таква дефиниција није дакле имала никаква смисла, осим