Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ИРЕГЛЕД

то је жена, коју је частољубље начинидо Фуријом; Деспа је нешто више од Фурије, она је — бесомучница , жсна, којој су стра,сти толико мозак растројиле, да овај већ више не ради физиолопгки нормално. Ми смо нарочито исиисали све главније моменте из улоге Десаиш, да би што очигледније ноказали психичка салтомортала, што их она прави. Она прво не љуби Лемињу, него најхладнокрвније рачуна с њим; кад се увери да он не мари за њу, она ради на његовнј пропасти; за тим, нешто се заљуби у њега, а нешто опет почиње да рачуна с њим, па кад јој оиет рачун не испада, а л^убав остаје јалова, она онет хоће да га убије.... Очевидно је да се то тако могло у бесконачност мењати, да писац није морао најзад да заврши драму, и апзћтЉћаЉег уморио Десиу, пошто то с Немањом апсолутно није могао да учини, једно за то пгго је он по формалним захтевима драмским морао да остане жив, а друго што је — као што гласи стара драмска Формула — требала да буде задовољена божанска правда и морално осећање гледалаца. Невештом оку молсе изгледати сцена, у којој самртно рањена Десаа кидише као рањени звер на Ану, високо драматска; тако јета сцена већини публике изгледала; у самој пак ствари она је до крајностџ вулгцрна. Неваљалих синова, који са својом мајком, у границама закона посгупе онако као Немања и браћа му са својом, било је и има их и данас доста и довољно ; тако исто има и пуно женских, које се према својим љубавницима и супарницама понагаају тако деликатно, као Десиа ирема Немањи и Ани, али такве женске обично или прииадају Депп-топДе-у или врло изопаченим егземнларима образованијих друштвених кругова.... Драма нема никаква носла ни са таквим синовима , ни са таквим женскињем.... Драмски ефект не ирави се иоједгшим сценама, него целом драмском радњом, која исихолошки доследно расте и у извесним моментима достиже вЈЈхунац свој. Може каква сцена у драми бити ма како грозна, узвишена, лена, ако нема нужне логичне везе са целом драмском радњом, и не потиче доследно из карактера дејствујућих личности, може нроизвести утисак, са свим иротиван ономе, што га је писац смерао. Тако се на прилику, може десити да се публика смеје онда кад треба да сажаљева; да се гнуша онда, кад треба да саучевствује, и т. д. Ни карактери браће Немањине нису са свим без махна. Немања је њихов најмлађи брат. Управом своје жупе и својом спољном политиком он штети њихове интересе, — довољан раз-