Отаџбина

II03ОРИ Ш Н И ПРЕГЛЕД

163

лог да му они пе спмиатишу. Том разлогу придружујс се код једнога брата Првоша , још и тај , што мисли да му Немања смета да добије руку Дееаину , а с њом и круну краљевску. Ми не може.мо браћи Немањиној симпатисати за то, што нису у стању да своје личне иптересе жртвују интересима народним и државним, и да се придруже Немањи ; Али њихово себично нонашаље у једном општем питању пе даје пам још права да их сматрамо као окореле зликовце, као братоубице, — као што их је писац у драми представио. Бар оно што нам је гшсац о љима казао, не онравдава ни из далека тако грозну осуду. Старајући се да и трећег брата Срацимира, задобију за своје братоубилачке смерове против Немање, Завид и Нрвош говоре му овако: „— Зар не чусте како га народ, свуда поздравља и властела дочекује ! Он је већ сад свима омиљен, а шта ће бити тек онда, кад постигне што је смислио'? .... Онда ће му једног дана доћи воља да нас баци с наших жуианских столица, да укине нашу власт , да ириграби наше земље, и да се сам црогласи краљем и господарем свију земаља и целог народа !" „— Одмами нам толике иодложнике ; привеза за се властелу велику и малу, па и црквену ; — а све својим законима и својим уредбама ! Зар не учини све то на штету наших жупанија и нашега угледа ?! Зар не отуђи од иас и народ и властелу ?" Посетивши Немању у двору његовом на Расини , Завид, верујући одиста да Немања као најмлађи, тежи да задобије првенство и старешинство међу браћом, говори му притворно Да је он (Завид) вољан , ако се и остала браћа сложе , да њему усгуне старешинство , и ако је најмлађи међу њима. Немања то одбија од себе овим речима : „— Далеко је од мене, драги брате, и помисао на то. Ја желим само јединство српско и величину државну. Краљево је првенствено право, а носле њега твоје је (као најстаријег брата). Не пристане ли краљ и покажеш ли се ти , или који други од браће, као најспособнији у тој борби , — ја ћу сматрати за срећу , да се први поклоним и заклетву верности пред твоје ноге положим." Немања остаје у свакој прилици иречју и делом доследан овоме свом говору , па ипак му браћа не верују и раде му о глави. Они своје братоубилачке намере исказују и врше лакоћом, која задивљава. Првош, дознавши да је Пемања сретнији 11*