Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПГЕГЛЕД

167

У Немањи „љубав и игра чудну улогу; она не раснаљује само страсти, она — залуђује у буквалном смислу те речи. Под њезиним утицајем драмски карактери врше актове, који су и са психијатричког гледишта аномални. — Види Десиу и Мутимира. Правилни су драмски карактери у Немањи : Ана, Мудрослав и мати Немањина. Ана је девојка иуна невиности, пуна поштења ; она љуби искрено, свим срцем , без иомишљања на своје ја. Мудрослав је такође ноштењаковић, чијем се самопрегоревању и племенитости од свег срца дивимо ; он је нристао уз човека, који је носилац једне узвишене и благодетне политичкс идеје, а за кога је увереи да је способан да изврши задаћу, коју је па се узео; он служи том човеку и тој идеји потпуном оданошћу, то је прави витез без страха и махне , кога уз то и памет врло добро служи. — Мати је узорита срнска жена, којој не можемо да одречемо своје поштовање, и коју од свег срца жалимо што је тако несретна са синовима. На основу овога што рекосмо о драмском склопу и психолошкој обради карактера Немање, ми смо мишљења, да та драма, оваква каква је ирви пут изнешена на позорницу, није у стању да и у драмској књижевности задобије оно признање, које јој је, бар за сада, врло обилато дала она сила, што се зове — јавно мњење , која, као што се зна , сматра себе као меродавну последњу инстанцу у свима могућим питањима, која се односе на човека и његов социјални живот у опште .... Ар.

Неко/шко примедабз на ову критику. Наш пошт. сурадник и ако је хтео да „посмотри шта вреди Немања са гледишта драмске вештине " није нанисао иозоришни реФерат, него критику на књижевно дело , и ако то д^ло још није штамиано да би се као такво могло већ оцењивати. Ми ћемо у неколико врста донунити тај недостатак. Мсђутим у овој критици има, поред све покушане објективности и целе марљиве студије са којом је написана , многа оцена са којом се ми не можемо сложити. Поштујући свачије мишл.ење, ми смо је наштампали без икакве измене, јер ништа тако не мрзимо као нревентивну цензуру људске мисли , али сматрамо за дужност одмах казати, за што се у многоме не слажемо са критичарем. Ову дужност осећамо прво ирема њему самоме, јер се бојимо да су га они људи, које он тако умесно