Отаџбина

ПОЗОГИШНИ ПРЕГЛЕД

175

види. То је сензуалџа љубав најниже сорге, која тражи физичког задовољења. Мутим^р зна да га. Лепа не воли он „и нс слути да би га она могла волети", па ииак је готов да учини све само да је добије. И ондојиста врши најгаднија злочинстаа, и кад му она казује кол^.ко га презире, он опет хоће да је силом ирисвоји — какав је то наопак платонизам ? Он и у љубави није отишао даље од нагона. Све што он ради то је доследно његовом целом карактеру, са свим животињски. Онај смех са галеријс, који се осуо када такав зликовац пада мртав , пије због ,,јок" и ,,пуФ," него што данас и публика треће галерије далеко више стоји у моралном погледу него тај пехарник , то је сатисФакција што се најзад уклања са света једна тако оаасна животиња. Што је критичар нустио том приликом и свој „смех да се башкари" то је ствар укуса. Ми не верујемо да се од срца смејао. Оволико о замеркама које је критичар учинио „Немањи" односно исихолошке мотивације појединих карактера у драми. Ми жалимо што се наш критичар толико уморио критишући оно што држи да не вал>а у Немањи, да је морао са 2—3 речи прећи све оно у драми, што се и њему допало. Ми у овим нримедбама на критику наравно не можемо улазити у нашу оцену саме драме. У осгалом то није ни нужно. Данас је већ за свакога објективног пријатеља српске књижевпости и српскога позоришта изван сваке сумње : да је Цветићев „Немања" једна од најбољих српских оригиналних историјских драма, а што се целокуиног еФекта са позорнице тиче , безусловно најбоља. Цветић се у тој драми није докумен гирао као песник „но Божијој милости" , али је оиширним студијама и трудом успео, да са својим првим делом одмах, првим кораком, стане у редове првих српских књижевника. Ми му од срца чесгитамо и уверени смо, да ће он и својим даљим радовима на драмској књижевности одржати се на тој висини. Остс-је нам да калсемо неколико речи о самој предсгави „Немање" у нар. позоришту. Онаје, са малим изузетцима била у сваком погледу сјајиа. Управа нозоришпа, режија, глумци и глумице, декоратори и гардеробарн, све се то иадметало ко ће више да допринесе да прва предства ове, прве у Београду наградом увенчане д)>аме, иснадне што бриљантнија. Чак и капелиик г. Чижек компоновао је за ову прилику нарочиту композицију „Немањино коло." Узевши у обзир дајеза целокупну ту спрему било на расиоложењу само месец дана, мора се при-